Саша Адамовић, историчар и добар познавалац прилика у САД, међутим, не мисли да ће амерички Конгрес имати слуха за предлог републиканског сенатора.
„Већини конгресмена та иницијатива се неће допасти, не само зато што би тако ојачала спољнополитичка агенда председника Трампа, већ зато што је Конгрес изразито антируски опредељен. Мислим да Конгрес доживљава Русију као много значајнијег и опаснијег непријатеља за САД него такозвану Исламску државу која се налази можда и пред уништењем. Сасвим је могуће да је највећем броју конгресмена, било да су из демократске или републиканске странке, ДАЕШ некако прихватљивији него Русија“, каже Адамовић за Спутњик.
Директор Рузвелтовог фонда америчких студија на Московском државном универзитету Јуриј Рогуљов за Спутњик каже да је конгресмен Рорабахер један од малобројних људи у америчком Конгресу који се залаже за побољшање руско-америчких односа и за заједничко деловање Вашингтона и Москве на међународној сцени. То што је у мањини и јесте разлог, оцењује Рогуљов, што ће Конгрес тешко подржати Рорабахеров став.
„Иако би заиста некаква сарадња Русије и САД требало да постоји, то је више као нека принудна мера, а ту пре свега мислим на ситуацију на Блиском истоку и конкретно у Сирији. Међутим, иако је општи циљ исти, појединачни циљеви две супердржаве се разликују, па је та сарадња нешто попут принудне мере како би се избегле негативне последице могућих сукоба на терену и инцидената током борбених дејстава. Осим тога, знамо да је недавно помоћник председника Трампа Макмастер изјавио да амерички председник нема намеру да додатно затеже односе са Русијом, већ је спреман да их нормализује, али да је његов чврсти циљ и задатак да се супротстави „дестабилизирајућим делатностима Русије у Украјини и на Блиском истоку“. Јасно је да овакав став противуречи предлогу Рорабахера, напомиње Рогуљов.
У том смислу, додаје Рогуљов, познато је да САД нису спремне на сарадњу ни у једном смеру, па ни у дипломатском.
„Они су присутни у Астани, али са статусом посматрача. Постојао је заједнички пројекат у Женеви, али тада је била актуелна претходна администрација. Садашња администрација нема планове да заједнички са Русијом регулише ситуацију ни у војним, ни у дипломатском контексту. Зато не мислим да ће Рорабахерова изјава имати неке озбиљне последице“, категоричан је Рогуљов.
Ово мишљење, међутим, не дели Стеван Гајић са Института за европске студије. Како каже, сарадња САД и Русије у борби против тероризма у суштини никада није ни престајала. Он подсећа да је руски председник Путин био један од првих људи који се након напада 11. септембра 2001. године јавио америчком председнику Бушу и понудио му своју помоћ.
„Сматрам да ова иницијатива не мора да буде нужно одбачена. У развоју догађаја у коме тероризам опет почиње да прети и самим Сједињеним Државама на њеној територији, оваква иницијатива може да добије и подршку већине америчког естаблишмента“, оцењује Гајић за Спутњик.