Да бисмо открили како то да баш и Београдска бригада уништива терористе у Сирији, морамо да се вратимо у историју. Совјетска војска користила је Дунав као кичму за уништење фашиста, њиме су, упоредо са пешадијом напредовали ка западу до Београда, па и даље, током ослобађања Европе. Тежиште Дунавске флотиле било је на речним оклопним чамцима који су водили изузетно тешке борбе у Србији. Најтеже код Смедерева, где су биле стациониране немачке елитне снаге Штетнер, али и код Београда.
Војни аналитичар Александар Радић дуго се бави проучавањем ове операције, а посебно доприносом Совјета са воде. Објашњава да су Руси са бродова највише дејствовали по немачким топовима на Звездари, Опсерваторија је била најјача тачка отпора са те стране, док са Дунава нису дошли руски бродови да заспу Немце гранатама, пешадија са Смедеревског пута није могла да се пробије ка граду. О жестини борбе која је трајала цео дан говоре оштећења на Опсерваторији, трагови гелера и данас се виде на том здању, објашњава Радић.
„У октобру 1944. совјетски морнари морали су да прођу поред рушевина Панчевачког моста са којих су дејствовали немачки војници. Ишли су ка Савском мосту, једином преосталом на Сави, који је требало спасти по сваку цену. Руски оклопни чамци су заправо били тенкови на води. Њихово основно наоружање биле су куполе са тенка Т-34, најпознатијег тенка у историји. Први чамци пробили су се 19. октобра у око 14 сати под снажном ватром, маневришући поред порушених делова моста. У покрету су дејствовали по немачким положајима и дошли су до леве обале Дунава иза Ратног острва. За то време тенкисти и пешадија су овладали Савским мостом и кренули ка Земуну“, каже Радић.
Чамци су наредног дана учествовали у борбама за проширење мостобрана на левој обали Саве. Осим борби за Земун, совјетска морнарица је 21. октобра учествовала у ликвидацији немачког мостобрана на Чукарици. Цени се да је у борбама за Београд и Земун до 22. октобра Дунавска флотила неутралисала 20 немачких батерија, уништила оклопни воз, три складишта наоружања и избацила из строја око хиљаду и по Немаца — без људских губитака, само уз тежа оштећења једног брода.
По старој руској традицији да се јединицама које су се истакле у борбама додељују медаље и почасна имена, због изузетног ангажмана и храбрости у борбама за Београд поједине јединице добиле су „Београд“ у свом имену. Једна од њих је Први београдски дивизион речних оклопних чамаца.
„Указом главнокомандујућег од 14. новембра и Народног комесара ратне морнарице од 24. новембра 1944. Први гардијски дивизион РОЧ добио је почасно име ’Београдски‘ за одважност у борбама за ослобођење града. Интересантно је да је та јединица преживела бројне реорганизације, за разлику од многих других ратних јединица совјетске војске. Било је на хиљаде јединица које су углавном расформиране после Другог светског рата. Стицајем околности, ратна традиција Првог београдског дивизиона остала је сачувана“, открива Радић.
По завршетку борби за ослобођење Београда, Дунавска флотила подељена је на два дела. Део бродова упутио се према северу и придружио главнини руских снага у Мађарској, а део је остао као подршка партизанима у наставку борби за ослобођење земље. Једна од посебно тешких борби био је десант на Вуковар. База дивизиона била је до лета 1953. у Бечу, а затим је дислоциран у Украјину, у Исмаил, а одатле 1995. године на Крим. Из Севастопоља прешли су на Каспијско језеро.
„Дивизион је ушао у састав бригаде за заштиту водног рејона, а у последњој реорганизацији, почасна титула ’Београдски‘ пренета је на виши ранг — на бригаду. Зато сада руска ратна морнарица у Каспиској флотили у свом саставу има 327. Београдску бригаду. Дакле, Београдска бригада данас је део Каспијске флотиле која је терористима у Сирији нанела огромне губитке“, каже наш саговорник.
У саставу Београдске бригаде нису велики ратни бродови, по традицији то су мања пловила која обезбеђују веће бродове Каспијске флоте са којих су испаљиване ракете по позицијама терориста ДАЕШ-а. Каспијска флота је показала неочекивану прецизност у нападима ракета, и то на удаљености од преко 1.500 километара. Чувене бродове „Татарстан“ и „Дагестан“ обезбеђивала је Београдска Бригада.
„Обезбеђење те јединице која је испаљивала ракете на Сирију обављали су управо припадници 327. Београдске бригаде. Иначе, они штите луку у Астрахану и друга сидришта, врше контрадиверзионе провере, патролирају. А у случају дејстава укључују се и као ватрена подршка пловних јединица које лансирају калибре“, каже овај сјајан познавалац руске војне и ратне историје.
Тако се дејствима у Сирији наставила славна ратна традиција бригаде која носи име по белом граду за чије су ослобођење, управо на данашњи дан, највећу заслугу понели руски војници. О важности неговања традиције развоја руске војне технике не треба пуно говорити, идеја о тенку који плови и у 21. веку делује генијално.
А када је реч о стратегији ратовања, на данашњи дан треба да се сетимо и да нас Руси никада нису бомбардовали. Београд је само у последњем веку преживео три бомбардовања, жртве таквог доласка до слободе увек су били и цивили.
Руски „мигови“ чуваће српско небо, надамо се у миру, у коме не треба заборавити храбру Београдску флотилу која нас је ослобађала у садејству са храбром совјетском пешадијом на њиховом путу до Берлина, где је уништила и срце зла које је однело милионе живота.
