Ради се о биографским подацима, о комерцијалној и финансијској делатности, пријатељима, подацима о путовањима, као и другима који по закону не би требало да буду објављивани.
Прајваси Интернешнел је одбила молбу Спутњика да искоментарише ситуацију, а раније је оптужила специјалне службе Велике Британије да прикупљају податке из база приватних компанија и организација.
We obtained documents that show that UK intelligence agencies may analyse our Facebook and Twitter accounts https://t.co/wdK0id9CCG pic.twitter.com/sOeWD8zX70
— PrivacyInternational (@privacyint) 17. октобар 2017.
Други документи до којих је дошла „Прајваси интернешнел“ показују да Управа инспектората као тело које има задатак да оствари надзор делатности обавештајних органа, али да ово тело није „није било обавештено“ о томе да обавештајне службе размењују податке са иностраним владама и правосудним органима.
С друге стране, Управу инспектората брине делатност приватних компанија које имају статус извршилаца одређених задатака, као и статус администратора и доступ информацијама, посебно зато што нема заштите од злоупотребе система.
Један од докумената Управе инспектората — нацрт извештаја у којем се кратко излажу резултати ревизије операција за 2017. годину са базама личних података БЛП (Bulk personal datasets, BPD) означава термин који је 2015. године у употребу увео Парламентарни комитет за обавештајну делатност и безбедност и означава базу оних података путем којих се може идентификовати појединац, а које су прикупљале обавештајне службе. У документу Управе се позива на „податке прикупљене са друштвених мрежа“ у тренутку када агенције обрађују различите БЛП, указујући да садржај са друштвених мрежа попут Фејсбука или Твитера заиста доспева у базе података обавештајних служби.
Влада Велике Британије је много пута тврдила да постоје ефикасне мере како би се спречиле злоупотребе, али „Прајваси интернешнел“ показује да ствари стоје сасвим другачије.
Употреба БЛП од стране обавештајних служби је први пут откривена у марту 2015. године и објављена у извештају Парламентарног комитета за обавештајну делатност и безбедност. Мора се истаћи и да је овај извештај прошао поприличну редактуру, чак и цензуру. Информације о томе колико база података типа БЛП праве различите агенције и где се ти подаци складиште, нису стигле до јавности.
Па ипак, у извештају се говори да сачувани подаци могу да се тичу религијске припадности, расног или етничког порекла, политичких погледа, здравственог стања, сексуалне оријентације, као и информације које по закону не би смеле бити доступне јавности или трећим лицима.
„Прајваси интернешнел“ је такође покренуо питање о кредибилитету података којима располаже Влада.
