У Београду присуствује омладинском форуму организованом у оквиру сарадње Србије и ОДКБ-а, првом такве врсте. Драго му је, истиче, што је форум управо у главном граду Србије, ближе срцу Европе која ће можда одавде боље чути ОДКБ. У интервјуу за Спутњик објашњава и како види паралелу која се стално повлачи између Северноатлантске алијансе и ОДКБ-а ког зову „источни НАТО“.
Русија и ОДКБ су више пута рекли, као и ви лично, да немате ништа против да чак и чланови ОДКБ-а не само као посматрачи сарађују са НАТО-ом. С друге стране, Запад се не радује сарадњи Србије ни са Русијом, ни са ОДКБ-ом. Шта ви мислите, зашто им то смета?
— Очигледно много зависи од тога како сте васпитани. Ми једноставно узимамо у обзир интересе других земаља, ми их разумемо, поштујемо и зато имамо такав однос. Неки су можда и превише љубоморни или би хтели да они буду једини и зато је таква ситуација. Како друкчије то објаснити? Ми радимо овако, они на други начин. Видећемо ко је у праву.
На омладинском форуму ОДКБ-а, првом у Београду, говорили сте да јача сарадња и међу Србије и ОДКБ-а, мада смо ми само посматрачи. Али ако би наједном Србија пожелела да постане пуноправни члан ОДКБ-а шта би добила више од онога што већ има као посматрач?
— Сусретао сам се с бившим министром одбране, садашњим министром одбране и чак ме је примао ваш председник и сва тројица једногласно кажу да је Србија неутрална и да не намерава да ступа ни у једну војно-политичку организацију, ни у НАТО, ни у ОДКБ. Зато не желим то да коментаришем и не мислим да би било коректно да о томе говорим.
Ви први пут организујете скуп у Београду, а о ОДКБ-у се већ дуго говори. Што се тиче НАТО-а, он организује веома много разних манифестација у Србији, али анкете показују да НАТО није баш популаран у Србији, него напротив Русија, па и ОДКБ.
— То нас само радује. Ми не претендујемо да будемо главни партнери Србије и дубоко поштујемо ту земљу. Познајемо Србе као ратнике и веома је интересaнтно сарађивати са таквом земљом. То се тиче не само Русије и Белорусије, него и свих земаља наше организације.
Што се тиче терористичке претње, како Србија може тешње да сарађује у борби против те опасности?
— Ту има много области где се може корисно сарађивати: то је и размена обавештајних информација, то је и искуство стечено на вежбама које одржавамо и на којима Срби могу да учествују и присуствују као посматрачи. Рецимо, одржавају се вежбе везане за нелегалне мигранте. За два дана вежби открива се неколико десетина хиљада нелегалних миграната на простору ОДКБ-а. То је озбиљан посао, озбиљна пракса коју ми већ имамо и која траје више година. Те вежбе се одржавају сваке године и већ је изграђен одређени систем. Исто је кад су у питању терористи. Ми практично знамо све о сваком, где су, шта раде, када, ко је убијен, кога чекају код куће, ко је отишао у Авганистан… Размењујемо мишљења. Али не мислим да у Србији постоји озбиљна терористичка претња. Србија није учествовала ни у рату у Ираку, ни у Либији и зато те претње у Србији нема. Ипак, превентивом се треба бавити, јер свакакве ствари се дешавају. Да не буде после касно.
Али постоји нарко-трговина и нелегални мигранти…
— Да, то је тема веома интересантно за Србију. И ми је позивамо на наше скупове посвећене тим питањима а ради размене искустава. То је веома корисно.
Шта Србија може да искористи из искуства снага за брзо реаговање ОДКБ-a?
— У колективне снаге за брзо реаговање издвојене су најбоље јединице оружаних снага земаља ОДКБ-a. А најбоље јединице нуде и најбоље могућности, најбоља искуства у вођењу борбених дејстава, најбоље искуство у планирању и раду штабова. Када шаљемо своје официре на неке штабне или командно-штабне вежбе ОДКБ-а бирамо најобученије, најбоље а тамо где се окупља цвет војски свих земаља има много тога новог и занимљивог и за Србе то такође може да буде корисно.
Засад се нису укључили у те маневре?
— Не, само посматрају, али мислим да ће се у најскорије време укључити.
На форуму сте рекли да је ОДКБ неколико пута сигнализирао НАТО да жели да сарађује али да одговора није било. Зашто је то тако, иако би, како сте рекли, то било корисно за обе стране?
— То је питање за њих, а не за нас.
Али какво је ваше мишљење?
— Они сматрају да наша организација није толико моћна као њихова, и да није организација која би по њиховим мерилима била толико корисна за демократске вредности.
О каквим демократским вредностима говоримо ако, као што сте рекли, они намећу своје вредности, а ви не намећете?
— Да, ми не намећемо своје вредности. Ми поштујемо вредности других држава, народа, религија и односимо се према томе с великим поштовањем. То и јесте највећа демократија. Али, нажалост, не разумеју нас.
Ипак, у будућности очекујете да ће се та сарадња успоставити?
— Једном ће се то завршити. Истина не може све време да буде негде у запећку и временом ће обавезно испливати на површину.
