Изборна кампања за локалне изборе на Косову и Метохији протекла је као да ванредних парламентарних избора одржаних у јуну није ни било. По многима, ови избори делују као референдум на коме се пре свега гласачи албанских странака изјашњавају о влади коју је саставио, на једвите јаде, Рамуш Харадинај.
Иако је реч о локалним изборима — најмање је било локалних тема, а изборна обећања рачвала су се у два праваца — према ЕУ и Београду и према националном, чисто проалбанском ставу. Рачуна се да би ови избори могли бити нека врста поправног испита парламентарних, на којим би покрет „Самоопредељење“ који је на парламентарне изборе ишао самостално, и као такав освојио највише гласова, могао бити победник у већини од 38 oпштина на Косову и Метохији.
Такав исход не само да би уздрмао и онако слабу владу Харадинаја већ би, према речима тамошњих аналитичара, могао и да доведе и до ванредних парламентарних избора. Предвиђа се да ће највећи губитник ових избора бити Тачијева, односно странка коју води Кадри Весељи, ПДК.
Та странка је драстично пала и пре парламентарних избора, а од одласка у опозицију спасила их је коалиција са Рамушем Харадинајем, чији је рејтинг нагло скочио због хапшења у Француској по српској потерници. Рејтинг његове странке, Алијанса за будућност Косова, у међувремену је у паду посебно због чињенице да је формирао владу искључиво захваљујући подршци Српске листе. Рејтинг је, додуше незнатно, порастао и странци Исе Мустафе, после његове одлуке да не уђе у владу са Харадинајем, па се очекује да би ова странка могла самостално да освоји барем једну општину. Тачијев ПДК кидише на Приштину као највећу изборну јединицу, коју сада води „Самоопредељење“, а од тога ко ће добити локане изборе зависиће и положај Српске листе на Косову и Метохији која очекује да победи у десет општина — четири на северу и шест на југу Косова.
Чињеница да би „Самоопредељење“ лако могло да добије већину општина на овим изборима, као и да се не искључује да би после ових избора могло да дође до неког савеза са странком Исе Мустафе, по неким анализама могу да доведу и до изгласавања неповерења влади Рамуша Харадинаја, нарочито јер већ сада постоје посланици у владајућој коалицији у косовском парламенту који јавно говоре да желе да повуку своју подршку владајућој коалицији, због, како тврде, „условљавања која долазе из Београда а која ЕУ подржава“.
Било како било, за градоначелнике и локалне одборнике на Косову гласаће се у 38 општина. Централна изборна комисија сертификовала је 91 субјекта, међу којима су странке, грађанске иницијативе, појединачни кандидати и једна коалиција за надгледање избора. Право гласа има 1.890.952 бирача, што је за 18.011 гласача више него на парламентарним изборима. Косовска полиција припремила је посебан оперативни план, који подразумева „гаранцију безбедности“ у „кључним фазама“ изборног дана и периода после избора — обезбеђивање превоза изборног материјала под пратњом полиције.
Током изборног дана биће ангажовано и 86 тужилаца. Уз посматраче из ЦИК-а и различитих организација, изборе на северу Косова пратиће и преко 220 посматрача ОЕБС-а. ЦИК у недељу, по први пут, покреће и платформу за изборне повреде, преко које ће примати пријаве о изборним повредама на терену преко акредитованих посматрача и изборног особља.
Иначе, пред почетак изборне тишине, огласио се тзв председник Косова Хашим Тачи, који је позвао све политичке партије, безбедносне и правосудне институције, као и међународне посматраче и медије да подрже ток ових избора, како не би било злоупотреба и повреде изборног процеса.
