„Можда Ердоган јесте потомак султана Фатиха, како каже, али овај простор није султанат, нити ће то икада бити. Бар док се Срби питају, а питају се и питаће се“, рекао је Додик.
„Све што Ердоган може да чува у БиХ је Изетбеговићева имовина, јер су му и отац и син Изетбеговић само то могли дати у, како каже, аманет“, истакао је он за Срну, пренела је РТРС.
Додик је рекао да Ердоган заборавља да два од три конститутивна народа владавину Турака у БиХ памте по крви коју је тамо пролило хришћанско становништво и које је тек њиховим доласком упознало ислам на најбруталнији начин.
„А и трећи народ, чији представници данас позивају Ердогана да брине о њима, нису потомци султана Фатиха. И они су пре османлијских похода били хришћани, и то је нешто што не треба посебно доказивати“, подсетио је Додик.
Он је нагласио да „политика одношења деце у сепетима и ’данка у крви‘ није никакво цивилизацијско достигнуће, већ сведочење о крвавом походу и боравку Турака на овом простору, које је и након више од стотину година живо у нашем историјском памћењу.
„Зато Ердоган треба да брине о свом султанату, а ми знамо како да бринемо о својој држави Републици Српској“, поручио је председник Републике Српске.
Турски председник Реџеп Тајип Ердоган говорио је јуче о аманету који му је на самрти оставио ратни председник Босне и Херцеговине Алија Изетбеговић и рекао да Турска „наравно никада неће оставити“ БиХ.
„Анадолија“ наводи да је Ердоган у Истанбулу говорио на састанку Међународног цивилизацијског већа, а том приликом се присетио и Изетбеговића, од чије смрти је навршено 14 година.
Председник Турске је подсетио да је Изетбеговића посетио у болници дан пре смрти бошњачког лидера и да му је Изетбеговић тада казао: „Тајипе, ви сте потомци султана Фатиха, овај простор је вама у аманет, зато га чувајте“.
„Како ми сада да оставимо Мостар? Како да оставимо Дрину? Како ми сада да оставимо тамошњу султан Фатихову џамију. Наравно да их никада нећемо оставити. Ово су све споменици који су круна наше цивилизације. Та цивилизација их је тамо подигла као разлог постојања. Од 15. века наовамо“, поручио је Ердоган.
Турски председник је додао да овај тестамент покојног Изетбеговића, који је, према тврдњи Ердогана, „осим што је био велики државник, и један од најважнијих исламских мислилаца нашег доба“, никако није био само један израз његове љубазности.
„Они који историју не ограничавају периодом који су сами живели, они који успевају да изграде мост између прошлости и будућности, они другачије гледају на своју будућност. И рахметли Алија је тако гледао. Чињеница да је Босну дао у аманет Турској јесте манифест његовог цивилизацијског хоризонта“, сматра Ердоган.
Он је изнео тврдњу да је „Алија видео и знао да муслимани једино јединствени, у заједништву и солидаришући се једни с другима, могу да остваре сопствену цивилизацијску мисао“.
„У том смислу, оно што нам је данас неопходно када су у питању проблеми у исламском свету, јесте да онима који су у њих болно и очајно упали омогућимо да их погледају из много шире перспективе“, поручио је Ердоган.