Оно што су људи обожавали да гледају у футуристичким филмовима, данас је стварност. Човек може да чини много тога седећи или чак лежећи, а да не говоримо да може бити и ван куће, па ипак регулисати температуру у стану, отворити или затворити гаражу или укључити машину за кафу.
Данас оно што је некад деловало немогуће постаје реалност. У данашњем свету технологија позната као интернет ствари омогућава да се различити објекти укључе или искључе путем интернета. Најчешће уређаји компанија Епл Тв и Кромкаст користе ову могућност. Па тако, путем телефона, таблета или компјутера могуће је урадити готово све што вам падне на памет.
Компанија „Амазон“ разрадила је апликацију „Алекса“, која реагује на гласовне команде путем којих могу на пример да се укључе филмови, саопште информације о гужвама у саобраћају, температура у просторији. Осим тога, ова апликација може наглас да чита аудио-књиге.
„Уз помоћ нове технологије, која омогућава да се обједини неколико уређаја, а који раније нису били повезани са интернетом, сада се могу контролисати и мерити подаци“, рекао је за Спутњик Фелипе Дуран, директор маркетинга колумбијске компаније „Солутек“.
Спектар примене овог типа технологија је веома широк, јер он омогућава да се повећа продуктивност у разним браншама. У пољопривреди се ове технологије користе како би се сазнало колико брзо ће порасти одређене културе, ниво осветљења који биљке добијају или количина воде која је неопходна за њихов раст и развој. Сточарство такође користи предности нових технологија како би предвидели количину млека које ће произвести животиње или измерили репродуктивне циклусе.
У енергетској индустрији интернет ствари се користи за контролу нафтних изворишта, машина и мотора. Трошкови су практично минимални или их уопште нема. У кући се ове технологије могу користити за контролу улазних врата, укључивања и искључивања светла, контролу температуре и стања биљака, јачине музике. У кухињи се на овај начин може контролисати употреба хране.
Интернет ствари се такође може користити за бригу о људима:
„Нега старих људи уз помоћ сензора који су постављени у разним деловима куће омогућава да се контролише да ли је особа на време узела лекове, место где се особа налази, да ли је можда пала и да ли јој је потребна помоћ“, говори за Спутњик Браулио Риос, инжењер уругвајске компаније „Триолабс“.
Када нема интернета, ови геџети и сензори могу да сачувају информације до момента поновног појављивања сигнала.
„Не мора обавезно бити Вај-фај сигнал, могуће је прикључивање и путем блутут. На пример, постоји нова технологија Меш, која и јесте предвиђена за примену интернета ствари у кући“, додаје Риос.
Један од озбиљних проблема ових технологија је начин како јединствено прикључити све геџете.
„Може се десити да један произвођач завлада тржиштем и да не дозволи другима да изађу и да буду присутни уколико не буде био пронађен јединствени језик уз помоћ којег би ови уређаји могли међусобно да функционишу један са другим“, објашњава Фернандо Сузак, инжењер у уругвајској компанији „Триолабс“.
„Још један проблем је и безбедност, односно то како су сви ови геџети међу собом повезани и то чини овај ланац веома рањивим“, закључује Сузак.