У свету је забележен огроман пораст гојазности деце у последње четири деценије, рекао је Спутњику др Џејмс Бентам, почасни истраживач на „Империјал колеџу“ у Лондону и аутор студије.
„Ретко се дешавало да дете на пример 1975. године буде гојазно, отприлике једно на стотину деце. Данас имамо ситуацију да су једна од десет девојчица и један од 12 дечака гојазни, што значи да ће они имати озбиљне здравствене последице у животу“, додао је истраживач.
Уз Мекдоналдс и друге ланце брзе исхране, који су све популарнији међу тинејџерима, нездрава храна је постала озбиљан проблем који доприноси гојазности.
Према Бентаму, важно је предузети мере да се заустави та тенденција, посебно је важно да се деца навикну да једу здраву уместо нездраве хране која им се кроз рекламе „сервира“.
„Можемо да сугеришемо да се вратимо корак уназад, морамо да се боримо против конзумације брзе хране, потенцијално, повећањем такси на намирнице, попут шећера. Истовремено, морамо здраву храну учинити доступнијом. Дакле, постоје разне ствари које можемо да урадимо: можемо људима да дајемо ваучере како бисмо здраву храну учинили јефтинијом и доступнијом, можемо да субвенционишемо фармере да узгајају здраву храну и да инвестирамо више у школе како би школски оброци били здравији“, рекао је Бентам.
Међутим, смањење удела органске хране у исхрани није једини разлог због којег расте гојазност код младих. Много зависи и од тога колико често деца имају физичке активности и колико се баве спортом.
„Нездрава храна је свакако проблем: људи је све више конзумирају, а порције су све веће. Али је, такође, важно питање колико активности имају — да ли се деца баве спортом у школама и да ли шетају до школе“, рекао је Бентам.
Он је нагласио да гојазност може изазвати озбиљне последице по здравље у раној младости, укључујући болести срца, чак и канцер. Зато је важно послати поруку деци да су здрава храна и начин живота добри за њих.
