Косово није само преседан по томе како је добило „државност“, већ и по чињеници да има више бирача него становника. Право гласа на управо завршеним локалним изборима на Косову и Метохији имала су 1.890.952 бирача, што је драстично више од 1.739.825 становника колико их је било на попису становништва из 2011. године, не рачунајући Србе којих има око 100.000 према бирачком списку косовског ЦИК-а.
Дакле, како је овако нешто могуће?
По изборном Закону Косова сваки Албанац има право на косовско држављанство, што му даје за право да поседује документа Косова, а самим тим и бирачко право.
Међутим, тачан број Албанца који су остварили ову могућност не може тачно да се утврди. Тако да је рецимо, према писању штампе, на овим локалним изборима на Косову гласало и 15.000 Албанаца са југа Србије који имају право гласа.
Албанска дијаспора, која иначе спада међу највеће дијаспоре у Европи, готово да се стопила са такозваном косовском дијаспором, која према пописној кампањи „Ти си део домовине“, коју Приштина спроводи од 2015. године, има око 900.000 Албанаца, односно, око 200.000 у европским државама и око 700.000 у Америци.
Међутим, нема података у косовским институцијама колико њих користи право гласа на изборима на Косову.
Према последњем попису који је Србија спровела 1991. године, на Косову и Метохији је живело око 1.561.25 грађана. У Македонији их има нешто мало више од 500. 000, док их у Црној Гори живи око 30.000.
Због овако широког тумачења права ко од Албанца на Косову има право гласа а ко не, веома је тешко ажурирати бирачке спискове. Самим тим се оставља могућност и за манипулацију гласовима, због чега се стиче утисак да су у косовски бирачки списак уписани сви грађани албанске националности, рачунајући и децу.
