Тензије је додатно подгрејала и критика ове одлуке од стране америчког амбасадора у Београду Кајла Скота, који је рекао да је у САД незамисливо да неко ко је осуђен за ратни злочин касније предаје на војној академији.
Могу ли генерали који су бранили Србију и Југославију бити предавачи на Војној академији била је тема овонедељне емисије „На нишану Лазанског“.
Према речима адвоката Михајла Бакрача, који је генерала Лазаревића заступао пред Хашким трибуналом, четрнаестогодишња затворска казна изречена српском генералу није сразмерна кривици која је на суду утврђена.
„Оно за шта је генерал Лазаревић осуђен представља свега пет процената оптужнице која је против њега подигнута, дакле 95 посто оптужнице је отпало, а он је осуђен само за помагање, односно да је са полицијом правио заједничке акције. Подсећам да је период на који се оптужница односи био период одбране земље, а моје питање високим западним генералима које је тужилаштво извело било је да ли је нормално да у ситуацији која је тада била на Косову војска и полиција раде заједно. Сви су одговорили да је сарадња војске и полиције нужна како не би дошло до пријатељске ватре“, објашњава Бакрач.
Међутим, напомиње адвокат, суд тај аргумент није уважио и осудио је Лазаревића.
„Незадовољан сам оптужницом јер је генерал Лазаревић изузетан официр који је бранио своју домовину и ово што је наводно помагање је бесмислено и не стоји и једино је поштено било да буде ослобођен. Међутим, када је већ осуђен за тако минорну ствар и казна је морала бити далеко мања“, категоричан је Бакрач.
Да је генерал Лазаревић неправедно осуђен, сматра и професор Слободан Рељић.
„Он је осуђен јер је био изузетан официр. Да је било другачије, добио би орден. Ово је ситуација која је екстремно трагикомична. Бомбардовање је било кршење међународног права, а судило се онима који су успоставили систем одбране јер су им онемогућили да прошире то безакоње. Амерички амбасадор у случају генерала Лазаревића спроводи политику у којој се сви други сматрају другоразредним и не мисли да треба да се примењују исте правне норме за нас и њих. Над нама се то спроводило јер је Хашки суд требало да покаже да нико не сме да се супротстави Америци, јер ће у супротном проћи као генерал Лазаревић. То је био једини смисао Хашког суда“, каже Рељић.
Када је реч о томе да ли генерал Лазаревић треба да буде гостујући предавач на Војној академији, адвокат Бакрач каже да свако цивилизовано правосуђе, поред казне, садржи и такозвану меру безбедности.
„Једна од мера безбедности је и забрана обављања одређене делатности и она се такође временски орочи. Дакле, ако некоме није изречена та мера, ово спречавање да он живи као сваки нормални цивил који је одслужио своју казну представља кршење људских права. Ако он није имао било какву меру забране и одслужио је своју казну, нова забрана је ново суђење без суда и нова казна без правоснажне одлуке“, закључује Бакрач.
