Дил заливен крвљу: Како је тражени терориста постао близак пријатељ НАТО-а, Америке и ЕУ

Хекматјар се годинама налазио на списковима терориста за којима је расписана међународна потерница, али од маја, када се вратио у Кабул, он је постао радо виђен гост на састанцима са високо рангираним дипломатама САД, земаља ЕУ и НАТО-а.

Ратни злочини за које је Хекматјар оптуживан опроштени су му када је склопљен мировни договор с Владом Авганистана, а он данас тврди да једини може да уједини Авганистанце. На питање о одговорности за злочине, међу којима су гранатирање цивила, организовање атентата и нестанака политичких противника, он их лаконски одбацује као „лажи“.

Хекматјар је данас лидер странке Хезб ел ислами, једне од најјачих у држави, са снажном подршком у бирачком телу.

У Авганистану је дуго важио за хероја. Током 1980-их, од САД је добио више помоћи током борбе против СССР-а него иједан други муџахедин, а међу Авганистанцима је важио за вођу покрета отпора, пише „Гардијан“.

Међутим, током рата у Авганистану, Хекматјар је оптуживан за неконтролисано бомбардовање Кабула, а његове присталице за управљање логорима за мучење и организовање напада киселином на жене.

Он се касније окренуо против својих америчких заштитника, када је подржавао и организовао нападе на америчке војнике и цивиле у Авганистану. Сам је тврдио да је помогао Осами бин Ладену да 2001. године побегне у планине Тора Бора. Он и данас одржава контакте с талибанима.

„Њихови ставови су се променили. Талибани сада више желе мир. Требало би да раширимо руке и прихватимо преговоре, и требало би да прихватимо њихове разумне услове“, рекао је он.

Као део мировног споразума, Уједињене нације су скинуле Хекматјара с листе особа на које се односе санкције, а ЕУ се обавезала да донира три милиона евра за примену споразума.

„Хјуман рајтс воч“ је споразум оценио као „увреду за жртве стравичних злочина“, чиме се у Авганистану ствара „култура некажњивости“, уз пуну подршку владе и страних донатора.