Ово је кључно питање јер су ти срећници, за разлику од других поверилаца који ће испасти губитници, успели да „подмладе“ свој дуг, да га у потпуности осигурају и поприлично зараде, пише „Индекс“.
Наиме, стари дуг исплаћен је новим кредитом, а нови дуг вратиће им се приоритетно, уз камату од 4 одсто. За друге ће уследити значајан отпис старих потраживања кроз процес нагодбе.
О откупу обвезница као моделу исплате старог дуга према „Најтхеду“ није било речено ни словца на бројним новинарским брифинзима. До текста Горанка Фижулића, који је податак пронашао у тужби „Сбербанке“, о томе нико није имао појма. Мада Рамљак покушава да увери јавност да је то било познато, најављивано је било да ће за сваки евро новог кредита један евро старог кредита добити сениоритет при наплати — не и да ће стари кредит, а поготово обвезница, бити одмах исплаћени.
Рамљак купио обвезнице за 268,8 милиона евра
У свом одговору Рамљак је, терајући лисицу, истерао медведа. „Агрокор“ се задужио за 960 милиона евра, од којих је 480 милиона евра искоришћено за плаћање старих потраживања добављача и припрему сезоне, док су са преосталих 480 милиона затворени стари кредити и откупљене обвезнице.
Уместо листе кредитора, из „Агрокора“ нуде проценте па кажу да су 21 одсто кредита уписале стране банке, а 23 одсто домаће. Али, кључан новац су донели власници обвезница, на челу са америчким лешинарским фондом, који ће у овој акцији највише и зарадити. Признајући да је 56 одсто права на ново кредитирање отишло власницима обвезница, произлази да је „Агрокор“ купио своје обвезнице по цени од 268,8 милиона еура.
Други власници обвезница нису имали информацију да ће доћи до откупа обвезница. Многи су продавали не знајући за ролап. Ниска цена обвезница на берзама уосталом показује да нису знали. Сваки рационални улагач, да је располагао информацијама о ролапу, прихватио би услове који би му донели зараду од шездесетак одсто.
У „лекс Агрокор“ уграђен модел којим ће амерички фонд оплодити свој капитал
Постоје озбиљне индиције да је „Најтхед“ био упознат с владиним плановима, указује на то и састанак 30. марта са Антом Рамљаком, будућим шефом „Агрокора“, и једним од аутора Лекса. Мада Рамљак и „Најтхед“ настоје да обезвреде важност тог сусрета, чињеница је да је у Лекс уграђен ролап модел, чаробни напитак, којим ће „Најтхед“ оплодити свој капитал.
„Стара потраживања су рефинансирана под повољнијим условима од претходних, а цео тај износ добио је статус најстаријег потраживања“, хвали се Рамљак. „Агрокор“ је добио кеш за наставак пословања, „Најтхед“ и друштво су направили сензационални дил док осталим повериоцима прети значајан отпис. Оно што су они куповали по 30 центи за еуро, Рамљак им је исплатио по 100. Још ће 104 добити, с каматама за нових сто евра кредита, па се зарада у овом дилу хрватске владе и америчког лешинарског фонда пење и до 60 одсто.
„Лекс Агрокор“ — ефикасно средство за богаћење одабраних
Закон, који је прокламован за спас хрватске привреде, показао се као ефикасно средство за богаћење одабраних, америчких лешинарских фондова. Против неравноправности повериоцима остаје судска борба, али је проблем што би рачун на наплату могао доћи свим грађанима то јест пореским обвезницима у Хрватској.
Извор: Индекс
