Колапс који би уследио на државном нивоу би водио ка цепању земље, док би ентитет Република Српска, која већ годинама заговара отцепљење, била једина функционална влада унутар државе, којој не би преостало ништа друго него да покуша да се одвоји од Сарајева, наводи се у анализи.
Такав би развој догађаја могао понукати Хрвате „да крену својим путем“, наводи се у анализи америчког института, преноси загребачки „Вечерњи лист“ у издању за БиХ.
Стога се, додаје се у анализи, заговара нови, „освежени постдејтонски приступ“ америчке администрације у БиХ.
Као приоритетан задатак наводе потребу да Трампова администрација, заједно с европским савезницима, „присили Сарајево да се придржава одлуке Уставног суда о измени Изборног закона“.
Заговара се и окончање лажног међународног протектората у БиХ, укључујући уклањање страних судија из Уставног суда БиХ.
Истиче се и неодрживост устројства државе од три народа и два ентитета, те истичу предности које би стабилности земље донело успостављање три национална ентитета као дугорочно решење за стабилност БиХ.
„Док се свет фокусира на насиље широм Блиског истока, опасна криза се одвија унутар Европе. БиХ, земља која је једном служила као пример међународне интервенције и реконструкције, данас је неуспела држава. Земља је последњих десет година у процесу распада и константном политичком превирању“, наводи се у извештају.
Додаје се да услед непрекидне политичке и економске дисфункције, сигурносне претње појачане радикалним исламом, мањком европског и америчког интереса и раздорним страним утицајем Русије и Турске, будућност БиХ изгледа суморно.
„Заједно, те чињенице доприносе кризи која прети враћању насиља из деведесетих година прошлог века на Балкану“, стоји у анализи америчког института.
Како се наводи, упркос почетном успеху, структура Дејтонског споразума из 1995. године не може да реши фундаменталне проблеме који су узроковали кризу у БиХ. Катализатор тренутне кризе ИСТ види управо у Изборном закону БиХ.
„Само нови и трансатлантски дипломатски приступ САД који ће заменити застарели Дејтонски споразум с новом уставном основом може сузбити политичку фрагментацију земље и регије. Непосредан катализатор тренутне кризе у земљи се фокусира на опште изборе идуће године. Уставни суд БиХ је прогласио неуставним контроверзни изборни закон у Федерацији БиХ, који подразумева да већински бошњачки народ у Федерацији може да бира хрватске представнике у Дом народа, самим тим одузимајући им њихово бирачко право“, истиче се у америчкој анализи.
Танјуг