Борнео, индонезијско острво које је било познато по својој нетакнутој природи и обиљу биљних и животињски врста, последњих година доживљава велике промене због све већег раста плантажа палми на којима се производи палмино уље.
Превелика сеча шума узрокује шумске пожаре и велике емисије угљендиоксида и због тога долази до неравнотеже која се посебно одражава на неке животињске врсте.
Тако су орангутани сада на рубу преживљавања, а све више се повећава број џиновских водених гуштера. Стрвинари имају важну улогу, али стручњаке је забринуло повећање броја јединки, па су одлучили да истраже због чега могу тако добро да се прилагоде околини на којој постоји много плантажа, пише косовски портал „Инфо“.
Открили су да ови гуштери могу да поједу све што им може стати у стомак.
Хране се већином бескичмењацима, раковима, водоземцима, па чак и већим сисарима и птицама.
У садржају из њиховог желуца научници су пронашли чак и отпад, као што су кесе за резанце. Могу да поједу и припаднике своје врсте и управо њихова разнолика исхрана им омогућава преживљавање у таквом окружењу.
На подручјима где се налазе плантаже научници су проналазили већи број гуштера него на удаљенијим местима.
На Борнеу их људи сматрају штеточинама. Будући да добро подносе врућину и да им је доступна велика количина хране с плантажа, њихов број се повећава.
Међутим, међу мужјацима долази до великих борби због територија и женки. На дуже стазе, ове гуштере ће можда погодити иста судбина као и медведе и друге сисаре који су живели на подручју на којем се сада налазе плантаже.
