Администрација САД почела је процес практичне реализације новог Закона о санкцијама против Русије који је усвојен летос и послала је у Конгрес списак компанија и лица из Русије повезаних са војском и обавештајним службама.
Према писању листа „Волстрит џурнал“, на списку се налази око 30 компанија, највећих руских произвођача оружја попут „Калашникова, МиГ-а и „Сухоја“, затим компаније „Рособоронекспорт“, „Адмиралитетска бродоградилишта“, концерн „Алмаз-Антеј“, „Ижмаш“, „Уралвагонзавод“, „Ростех“, али и руске обавештајне службе попут ФСБ-а.
Војни аналитичар Андреј Млакар сматра да Американци желе да, по принципу „анаконде“, односно лаганог дављења жртве, потпуно изолују Русију у војном сегменту. Међутим, како каже, због нових санкција америчке администрације, заправо ће најмање трпети Руска Федерација.
„Мере које Вашингтон планира према руским компанијама односиће се, пре свега, на земље које имају доста јаку сарадњу са Руском Федерацијом. Дакле, највише ће трпети земље Северне Африке, са којима је Русија значајно унапредила војно-техничку сарадњу. Овде пре свега мислим на Египат и Алжир, а штету ће трпети и земље Блиског истока, попут америчког савезника Саудијске Арабије, која је најавила куповину ракетног система С-400“, каже Млакар.
Франц Клинцевич, први заменик шефа одбора Савета Федерације за одбрану и безбедност санкције тумачи као покушај САД да створе добре услове за развој домаће наменске индустрије.
„Истовремено, захваљујући овим санкцијама лакше је убедити политичаре и народ да је ситуација у свету веома напета и да је зато неопходно повећати војни буџет. Једноставно, Русија све више зарађује на извозу наоружања. Томе је допринело учешће руских компанија на домаћим и страним сајмовима, али пре свега операција у Сирији, која је показала моћ руског војног сектора. Сваки приход који остварује руска наменска индустрија аутоматски значи губитак за америчке компаније. Реализација санкција неће утицати на пословање руског војног сектора, јер ће се увек наћи земља која жели да купи руско наоружање, а то се види на примеру Саудијске Арабије, Катара, Турске, која је иначе чланица НАТО-а. Стога, изолација неће успети. Санкције неће утицати на испоруке руских производа“, истакао је Клинцевич.
Када је реч о санкцијама које се тичу обавештајних служби, Клинцевич напомиње да му није ми јасно како Американци не разумеју да је захваљујући сарадњи обавештајаца из Русије, САД и Европе спречен велики број терористичких напада.
„Треба ли рећи да ће било које ограничавање ове сарадње и контаката негативно утицати на безбедносну ситуацију у Европи? Потпуно се слажем са проценом руског МСП-а да САД преко Русије држе треће земље као таоце. Сигуран сам да ће незадовољство европских институција и компанија расти великом брзином“, указује Клинцевич.
Сличног става је и војни аналитичар Андреј Млакар.
„Ако се уведу санкције руској Федералној служби безбедности, то ће фактички довести до онемогућавања војно-обавештајне службе Русије да пружа услуге, тачније информације и дојаве другим земљама. Те земље би онда биле ослоњене искључиво на америчке обавештајне информације, што би за њих могло значити и безбедносно угрожавање, јер би Американци вероватно филтрирали информације“, упозорава Млакар.
Алексеј Зудин са Института за социјално-економска и политичка истраживања за Спутњик каже да су за САД санкције једини инструмент који планирају да користе за такозвану „нормализацију“ односа са Москвом.
„У овом контексту позитивне изјаве Рекса Тилерсона о сарадњи са Русијом изгледају веома чудно и неприкладно. Мислим да ће САД и даље јачати санкциони притисак на Русију. Притом, претходне санкције нису имале ефекат на који је рачунао званични Вашингтон. Москва није променила свој спољнополитички вектор, па ни реализација нових америчких санкција неће бити успешна“, закључује Зудин за Спутњик.
