У склопу сталног одржавања високог нивоа Стратешки нуклеарних снага Министарство одбране Русије одржало је тренинг на ком су лансиране балистичке и крстареће ракете с циљем увежбавања садејства Ракетних јединица стратешке намене, авијације далеког домета и флоте. Учешће у вежбама узео и је и врховни командант, председник Владимир Путин који је лично дао знак за лансирање четири ракете.
Практична дејства увежбавале су једнице Ракетних јединица стратешке намене, посаде атомских подморница Северне и Пацифичке флоте, као и бомбардери далеког домета Ту-160, Ту-95МС и Ту-22М3, односно све компоненте нуклеарне тријаде: копнена, поморска и авијациона. Са космодрома „Плесецк“ лансирана је интерконтиненталана балистичка ракета „Топољ“ гађајући циљеве на полигону Кура на Камчатки. Из акваторије Охотског мора подморница пацифичке флоте извршила је удар са две балистичке ракете у правцу полигона Чижа у Архангелској области, а подморница Северне флоте из акваторије Баренцовог мора на циљ на полигону Кура. Истовремено, „тупољеви“ су лансирали крстареће ракете гађајући циљеве на полигонима Пембој, у републици Коми, Кура и Теректа у Казахстану.
Нуклеарни штит, или ако затреба „мач“, Русија има од шездесетих година. Копнену компоненту чине ракетни комплекси базирани у шахтовима и на мобилним носачима, а на њу отпада више од 60 одсто пуњења и носача у нуклеарном арсеналу Русије. Модернизација ових снага подразумева укључивање у борбено дежурство мобилних комплекса РС-24 „Јарс“ (уместо ракета „Топољ М“), лансирних постројења у шахтима „Сармат“ (уместо „Војводе“) и разраду борбеног железничког комплекса „Баргузин“.
Подморнички носачи ракета прелазе на нове интерконтиненталне балистичке ракете „Сињева“ и „Булава“, док ће руска авијација далеког домета 2020-2012. године добити хиперсоничне ракете. Јачање нуклеарног штита Русије одвија се у контексту ширења америчког глобалног система противракетне одбране и модернизације америчких стратешких нуклеарних снага на који ће бити потрошен билион долара.
Тачни подаци о саставу Ракетних јединица стратешке намене се не објављују, али према отвореним изворима, почетком 2015. оне су располагале са 305 ракетних комплекса који су у стању да носе 1.166 нуклеарних бојевих пуњења. Основна групације је 106 стационарних тешких интерконтиненталних балистичких ракета „Војвода“ и „Сотка“ у добро заштићеним шахтовима. Бобену флексибилност и стабилност осигуравало је 135 мобилних комплекса „Топољ“ и „Јарс“. Трећина ракета је најновијег типа, а домет им је од 11-16.000 километара. Све ракете базиране на копну су распоређене су у 11 ракетних дивизија три ракетне армије, а географски распоређене тако да никакав глобални удар не може да их избаци из строја.
У борбеном саставу Ратне флоте Русије, према подацима из 2015. године, било је 11 стратешких атомских подводних носача ракета четири типа: „Калмар“, „Делфин“, „Акула“ и „Бореј“. Само осам њих имало је балистичке ракете, а укупно 128 лансирних постројења (по 16 на свакој подморници) може да понесе 512 нуклеарних борбених блокова. Домет ракета је осам до 9.300 километара. Иначе, осам подморница класе „Бореј“, са по 16 ракета типа „Булава“ до 2018. чиниће основу поморске компоненте нуклеарне тријаде.
У саставу команде авијације далеког домета, како показују подаци из 2015, било је 38 стратешких бомбардера Ту-95МС, 16 авиона Ту-160 и 41 авион Ту-22М3. Распоређени су на четири ваздухопловне базе, а борбени радијус им је и до 6.500 километара. Од осталих компоненти нуклеарне тријаде разликује их флексибилност примене, јер могу да мењају кретање директно у ваздуху.
А како је преко океана
У америчком нуклеарном штиту, за разлику од руске, копнени део је најслабији. Америчка нуклеарна тријада броји око 400 интерконтиненталних балистичких ракета „Минитмен III“, 14 атомских подморница „Охајо“ са 336 ракета и 96 стратешких бомбардера, који могу да понесу 16 до 32 крстареће ракете. План је да се до 2018. број носача ракета смањи до 700, а бојевих пуњења до 1.550.
САД су 2016. покренуле програм замене „Минитмена III“, који носи назив Стратешко одвраћање базиране на копну. Вредност изградње, производње и модернизације копнене инфраструктуре (ГБСД) износи 62,3 милијарде долара а трајаће три деценије. Према плановима, прва етапа ГБСД-a биће спремна за борбено дежурство 2029, а „Минитмен III“ биће у потпуности замењен 2036. године.
