00:00
01:00
02:00
03:00
04:00
05:00
06:00
07:00
08:00
09:00
10:00
11:00
12:00
13:00
14:00
15:00
16:00
17:00
18:00
19:00
20:00
21:00
22:00
23:00
00:00
01:00
02:00
03:00
04:00
05:00
06:00
07:00
08:00
09:00
10:00
11:00
12:00
13:00
14:00
15:00
16:00
17:00
18:00
19:00
20:00
21:00
22:00
23:00
СПУТЊИК ИНТЕРВЈУ
16:00
30 мин
СПУТЊИК ИНТЕРВЈУ
„Змајева жена“ - прича о Јелени Гатилузио, супрузи деспота Стефана Лазаревића
16:00
30 мин
СВЕТ СА СПУТЊИКОМ
Одбројавање пред најважније изборе на свету – шта ће бити дан после
17:00
60 мин
ДОК АНЂЕЛИ СПАВАЈУ
Слободан Бркић - очи које на оба света гледају
20:00
60 мин
ЈучеДанас
На програму
Реемитери
Студио Б99,1 MHz, 100,8 MHz и 105,4 MHz
Радио Новости104,7 MHz FM
Остали реемитери

Имовина 15 функционера на ванредној провери — ко су они?

CC0 / Pixabay / Истрага
Истрага - Sputnik Србија
Пратите нас
Агенција за борбу против корупције започела је у овој години 15 ванредних контрола пријављене имовине функционера, а последња на списку провере је директорка Етнографског музеја Мирјана Менковић, против које је покренут кривични поступак због сумње на злоупотребу положаја, изјавила је директорка Агенције за борбу против корупције Мајда Кршикапа.

На списку ванредних контрола за 2017. годину, објављеном на сајту Агенције, јесу и народни посланик Чедомир Јовановић, бивши председник Србије Томислав Николић, градоначелник Београда Синиша Мали, в.д. директора Аеродрома „Никола Тесла“ у Београду Саша Влаисављевић…

Чланови Савета за борбу против корупције Владе Србије - Sputnik Србија
Јавна предузећа нашим новцем „улепшавају” политичаре

Кршикапа је навела да се ванредном контролом не доказује кривица функционера, већ да прикупљени подаци евентуално могу да укажу да постоји несклад између реалног стања и пријављених прихода.

„Сматрам да Агенција у поступању треба да поштује интегритет и личност сваког функционера и посао који се обавља и одговорност функције коју носе и тако ћемо се убудуће и понашати“, каже Кршикапа.

Она је објаснила да се ванредна контрола провере имовине и прихода функционера покреће по службеној дужности када постоје релевантне информације и подаци који евентуално могу да укажу да постоји несагласност са пријављеним, реалним стањем имовине и прихода.

„То се ради на основу информација које добијамо између секторске сарадње саме Агенције, других државних органа, затим притужби физичких и правних лица или на основу информација из медија“, навела је Кршикапа.

Према њеним речима, након извршених провера Агенција „затвара“ предмет, или тако што утврди да нема несагласности у пријављеној имовини и приходима или, како је објаснила, покреће поступак и иницира поступање неких других државних органа.

Томислав Николић, Ивица Дачић и Александар Вучић - Sputnik Србија
Поклоне добили многи, али Дачић најскупљи — од Рогозина

„По завршетку контроле, обавестићемо јавност о резултатима. Не постоји рок у којем морамо да завршимо ванредну контролу, она зависи од околности случаја, од тога шта се проверава, укрштања података…“, каже Кршикапа.

Она је додала да Агенција за борбу против корупције, у складу са законом о Агенцији и годишњим плановима провере имовине и прихода функционера, спроводи редовну контролу којом је у овој години било обухваћено 307 функционера.

„Током 2017. године били су обухваћени народни посланици који нису били у претходном мандату скупштине, чланови владе који нису били у претходном сазиву, судије Апелационог суда и јавни тужиоци Апелационог тужилаштва у Београду.“

Кршикапа каже да је у 2016. години био покренут 21 поступак ванредне контроле, као и да је у току провера пет извештаја из прошле године.

Према закону, функционери за које се утврди да су у извештају о приходима и расходима навели непотпуне или лажне податке могу бити новчано кажњени или осуђени на затворску казну од шест месеци до пет година.

 

Танјуг

Све вести
0
Да бисте учествовали у дискусији
извршите ауторизацију или регистрацију
loader
Ћаскање
Заголовок открываемого материала