Уз помоћ снажних жироскопа и одржавањем равнотеже захваљујући њиховом тешким замајцима, Семјоновљев жировоз клизи наменским шинама неколико метара изнад обичних возила и пешака. Најважније је, каже он, што је његово решење приступачно, сигурно, није штетно за околину и може се уградити на постојеће путне мреже.
Семјонов је родом из Карачајево-Черкезија, а живео је у Москви између 1982. и 2006. године, радећи у грађевинарству. Са групом колега је 1993. године купио удео у московској фабрици „Краснаја пресња“, познатој у совјетском периоду по производњи ливених машина, машина за калупе и друге индустријске опреме. Године 2006. инжењер се преселио у Истанбул у Турској, где је основао префабриковано предузеће за стамбену технологију „Дахир инсат“, које је развило низ јединствених, патентираних решења за пројектовање и конструкцију.
Осим за стамбена решења, Семјонов има смисла и за транспортна. Концепт жировоза је његов понос и дика.
Говорећи за Спутњик о свом мисаоном процесу и шта га је навело на проналазак идеје жировоза, Семјонов је објаснио да се све своди на физику инжењеринга.
„Сваки проблем има ограничен број могућих решења“, каже он. „Исто важи и за саобраћајне гужве. Може се полетети и летети изнад путева, могу се изградити путеви на више нивоа или комплексна мрежу тунела, могу се присилити возачи да се пребаце на микро-аутомобиле опремљене вештачком интелигенцијом и навигационим системима, изградити монорејлови (једноструке-пруге) или жичаре изнад постојећих аутомобила итд. Али све ово је компликовано, скупо, а неће омогућити потребне брзине или обим превоза путника“.
Инжењер је нагласио је да је потребно да се размотре постојеће путне мреже, заједно са њиховим бескрајним саобраћајним гужвама. Између самих возила и путева све што остаје је разделник у средишту коловоза.
„Овде, дуж ове танке линије раздвајања, можемо да поставимо стандардну железничку пругу“, наводи Семјонов, инсистирајући на томе да мора бити стандардна, обична шина, што не би изискивало стварање потпуно нове индустрије.
„Ово ће нам омогућити да решимо проблем на неконвенционалан начин“, објаснио је инжењер. „Железница која је само два центиметра изнад нивоа пута неће ометати друмски саобраћај. Биће могуће да се вози испод њега у било ком смеру. На тај начин ћемо имати моћно возило које може да се креће преко постојећих путева, а које захтева само узак појас између коловозних трака.“
Семјонов верује да ће његов проналазак убедити многе путнике да се одрекну својих приватних аутомобила у корист новог облика јавног превоза.
„Жировоз ће бити простран, лаган, удобан, тих и сигуран. Моћи ће чак да има и кафић и купатило у кабини. Испијање кафе или свежег сока уз сендвич на путу до посла постаће уобичајена ствар за путнике на овој врсти превоза“, наглашава он.
Према речима овог проналазача, његово жировозило може брзо да се направи и функционише тачно онако како је замишљено.
„Не постоји ниједно техничко питање за које се не може наћи јасан, разумљив, инжењерски израчунат одговор“, истакао је он. „Не желим да се бавим изградњом замака у облацима и могу да обећам да ће жировоз возити савршено мирно и стајати као да је посађен у земљу када је то потребно. Након 15-20 минута покретања замајаца помоћу дизелских генератора, његови жироскопи могу делимично да се напајају енергијом са соларних панела на крову. Путовање овом врстом превоза биће једнако сигурно као и обичним аутобусом“.
У протеклом веку проналазачи су нашли разне уређаје и алате који користе жироскопски ефекат, од навигационих инструмената за свемирска путовања до жироскопског самонивелишућег билијарског стола.
„Многи изузетни проналазачи посветили су године свог живота проучавању замајаца и жироскопског ефекта“, објашњава Семјонов. „Међу њима су познате личности као што су Петар Шиловски, Августус Шерл, Луис Бренан и наравно мој сународник Нурбеј Гулија, који је читав свој живот провео у потрази за идеалним складиштем енергије.“
Што се тиче његове идеје, Семјонов „нема сумње“ да постоји потреба за жировозима у градовима света, нити да технологија може започети да мења аутобусе, трамваје и тролејбусе у градовима у будућности. Он је уверен да жировоз има огроман потенцијал као ефикасан, економичан, безбедан, еколошки прихватљив и удобан начин транспорта. Изумитељ наглашава да у случају да се његова идеја примени, он осећа личну обавезу као аутор и власник патента да се ангажује у свакој фази — од пројектовања и конструкције до првог прототипа, тестирања и сертификовања возила за индустријску производњу.
За Семјонова је посебно важно да његов изум остане синхронизован са својим урбаним окружењем. „На крају крајева, апсолутно је сигуран, како еколошки тако и физички. Жировоз не може да изазове озбиљне повреде људима, чак и приликом судара, осим ако се изгура са пута ако стоје на својој шини. Чак и ако је испражњен, жировоз ће мирно возити до следеће станице, где ће моћи да истовари путнике“.
Семјоновљев концепт жировоза постоји само у облику дигиталног прототипа у Аутокеду. „Дахир инсат“ преговара са Катаром о могућој реализацији пројекта. Изумитељ каже да би првих 20 жировозова могло да буде спремно на време за Светско првенство у Катару 2022. године. Штавише, он верује да постоје могућности за увођење пројекта у Москви, вероватно у ограниченом обиму, на пример на линији од метро-станице Динамо до аеродрома Шереметјево.
За сада инжењер се нада да ће завршити дизајн читавог спектра жировозних возила и станица. „Ако све буде ишло по плану, први путници ће у наредних неколико година почети да се возе удобним урбаним жировозима бесплатно. Надам се да ће ово постати најважнији развој у области транспорта у последње две деценије“, закључује Семјонов.
