Какве су то муке снашле Саудијску Арабију, најбогатију земљу Блиског истока и најјачег савезника САД, да је ових дана јавно почела да се одриче тврдокорног радикалног ислама, али и да тражи нове савезнике?
Од 1932. године до данас, од како Саудијском Арабијом влада династија Сауд, њен друштвено-политички систем је утемељен на екстремном вехабијском исламском учењу. Краљевина која своје огромно богатство дугује нафти, ових дана најавила је да се одриче вехабизма и да се окреће „умереном исламу, отвореном за све религије“.
Порука која, очигледно, није била само за унутрашњу употребу, упућена је, још је занимљивије, са инвестиционог самита у Ријаду и то од стране 32-годишњег принца, престолонаследника Мухамеда бин Салмана.
Краљев наследник, Салман, који је у јуну постављен за престолонаследника, подсетио је да је 70 одсто становништва Саудијске Арабије млађе од 30 година и подвукао да држава не жели да изгуби још 30 година због идеје радикалног ислама и екстремизма.
Да ли је после дугогодишње владавине вехабизма могућ такав заокрет Ријада и на какве отпоре може наићи, Спутњик је питао професора Факултета политичких наука (ФПН) Мирољуба Јевтића, нашег најбољег познаваоца исламске религије. Он сматра да се извесне промене могу очекивати, али у оквиру граница које ислам прописује.
„Није могуће очекивати, и то не постоји нигде у исламском свету, равноправност између муслимана и немуслимана и равноправност између мушкараца и жена. У оквиру тога су могуће варијације као што је недавна најава о дозволи женама да возе аутомобиле. Ислам има своје лимите, а у Саудијској Арабији то сигурно неће отићи толико далеко, као што је у Тунису, Мароку. Али извесне промене се могу очекивати“, наводи Јевтић.
На питање о могућим отпорима, он каже да ће „промене у држави која је импрегнирана вехабизмом, сигурно изазвати револуцију“.
„У којем обиму то ћемо видети. Уосталом, ДАЕШ и Ал Каида су резултат незадовољства политичким поретком који постоји у Саудијској Арабији“, истиче стручњак за ислам.
На питање шта је проузроковало заокрет Саудијске Арабије, Јевтић указује да је продирање либералних вредности у саудијско друштво просто било неизбежно, јер је то немогуће спречити.
„Опште је позната ствар да Саудијци када уђу у авион чим прелете територију своје државе скидају абаију и облаче се европски, и обрнуто на повратку кући. И дозвола женама да возе аутомобиле је последица продора либералних вредности“, објашњава он, али и указује и на други значајнији геополитички фактор.
„Појачано присуство Русије на Блиском истоку и њена спремност да се обрачуна са ДАЕШ-ом утиче и те како на Саудијску Арабију да почиње да размишља у другачијим релацијама, да се мења и прилагођава постојећој ситуацији“, каже професор ФПН.
Захваљујући између осталог ангажовању Русије у Сирији, САД, традиционални савезник Ријада, почеле су да губе утицај на Блиском истоку. Зато и не чуди што је на ноге Владимиру Путину, „новом газди“ Блиског истока, како га види „Блумберг“, почетком октобра дошао сам краљ Салман бен Абдел Азиз ел Сауд, упркос поодмаклим годинама. Броји их 86, једну више него његова краљевина.
На питање да објасни посету краља Салмана Русији, Јевтић каже да је то исти случај као и са Турском.
Посета Русији је, сматра он, јако важна и уклапа се у причу о турској куповини руског система С400, који намерава да купи и Саудијска Арабија. То, према његовој оцени, показује да та земља у извесној мери мора да се мења и прилагођава постојећој ситуацији.
„Схватили су да САД нису тако поуздан партнер на кога могу да се ослоне у потпуности и траже излазе на различитим странама. И то је потпуно мудро“, каже Јевтић, али и додаје да се нада да ће и Русија ту бити мудра и извући доста ствари за себе.
А када извуче ствари за себе извући ће и за нас, додаје професор ФПН, јер јака Русије је, у сваком случају, у интересу сваког ко је против униполарног односа снага у свету, напомиње он за Спутњик.
Не треба, међутим, сметнути са ума чињеницу да Русија и Саудијска Арабија заједно дају чак четвртину укупне светске производње нафте и да је порука о заокрету Ријада ка мекшем исламу изговорена управо на инвестиционом форуму. Млади престолонаследник је том приликом рекао да верује у млађе саудијске генерације и њихове могућности да се прилагоде свету после нафте. Нафта, наравно, није неисцрпан извор.
А све то заједно није ништа друго него почетак рада на дугорочном амбициозном плану реформи названом „Визија 2030“, који је принц Бин Салман објавио још априла прошле године. Према том плану Краљевина би до тада требало да диференцира своју привреду и смањи њену зависност од нафте чија је нестабилна и ниска цена претходних година поприлично замислила водеће људе у држави.
Јер Саудијска Арабија је водећи светски извозник нафте, која чини око 90 одсто укупног извоза државе и доноси јој око 75 одсто прихода у буџет. За последње три године цена нафте која формира буџет земље пала је 90 одсто.
Процене су да ће овогодишњи дефицит буџета износити скоро 15 одсто БДП-а. Раније се буџет „крпио“ девизним резервама, али оне нису непресушне. Тако се од 2014. године, обим резерви смањио 1,5 пута, са 737 на 487 милијарди долара.
Многе субвенције из буџета су од прошле године укинуте, а за идућу годину је већ одлучено да се престане са субвенционисањм цене горива у земљи. То значи да ће цена бензина порасти са 20 на 36 центи за литар или за скоро 80 одсто.
Неопходан план широких реформи до 2030. године, дакле, подразумева подстицања инвестиција, развој инфраструктуре и туризма, али и образовања и хватања у коштац са дискриминацијом жена, првенствено њиховим већим укључивањем на тржиште рада.
За отварање државе, пре свега за стране инвеститоре и туризам, у шта спада и најава изградње футуристичког града Неома на обали Црвеног мора, који ће како се процењује коштати најмање 500 милијарди долара, неопходно је и отворено друштво.
Ето зашто ће од јуна 2018. године и жене бити за воланом и зашто умерени ислам отворен за све религије треба да смени вехабизам.
Промене у Саудијској Арабији су, дакле, неопходне и неизбежне. Само је питање у којој мери ће оне бити прихваћене. Поготово што су већ почеле да узимају данак. Након недавне изјаве шефа дипломатије о отпуштању из службе на хиљаде радикалних верских службеника који су радили у џамијама широм државе, најављено је формирање посебне академије. Она ће, како је објашњено, надзирати интерпретацију исламског учења како оно не би било „употребљено за оправдавање насиља или тероризма“.
Несумњиво да ће бити радикалних исламиста који ће сматрати да је то удаљавање од принципа ислама.
До сада су била два покушаја реформисања саудијског друштва, шездесетих и осамдесетих година прошлог века и оба су пропала. Да ли ће трећа бити срећа, а принц Мухамед бин Салман саудијски Кемал Ататурк? Ако до тога дође нема сумње да ће то утицати на цео муслимански свет.
