Висока представница ЕУ за спољну политику и безбедност Федерика Могерини није часила ни часа. Четири дана пошто је генерал Владимир Лазаревић, некадашњи командант Треће армије и Приштинског корпуса, на Војној академији у Београду одржао предавање на тему: Хероизам и човечност српских војника у одбрани од НАТО агресије и у извођењу противтерористичке операције на КиМ 1998-1999, стигло је реаговање Брисела.
Неко ко је осуђен за ратне злочине не може да држи предавање на Војној академији, то је противно европским стандардима, објаснила нам је Могеринијева. Ваљда смо досад, колико траје наше кандидатско примицање ЕУ, научили ко је овде задужен за држање предавања и лекција.
У најновијој лекцији Могеринијева каже да од нас очекује да „политички лидери поштују жртве прошлих сукоба и да искрено промовишу помирење на Западном Балкану, које је од суштинског значаја за стабилност, мирну будућност и просперитет“. Би ту још нешто из познатог арсенала фраза о превазилажењу тешког наслеђа, међусобном поверењу, дијалогу, толеранцији… А све то у одговору који је приштинском порталу „Газета прес“ доставила портпаролка Европске комисије Маја Коцијанчич.
Не пише на чије питање, вероватно косовског председника Хашима Тачија, који се јавно жалио због тога што ће Лазаревић предавати „о модерним методама ратовања у покушају етничког чишћења на Косову“.
„Замислите у каквом свету живимо у коме се људи који су чинили многобројне злочине на Косову и Метохији и који су предводили терористичку организацију Ослободилачку војску Косова (ОВК) налазе на важним функцијама и комуницирају са водећим личностима ЕУ. А те водеће личности ЕУ држе лекцију Србији“, каже за Спутњик некадашњи начелник безбедности Приштинског корпуса, генерал Момир Стојановић, који је био сведок на суђењу генералу Лазаревићу у Хашком трибуналу.
Ако и постоји сумња да је генерал Лазаревић ратни злочинац онда је, рекао бих, непобитно доказано да је Хашим Тачи зликовац, а не ратни злочинац, додаје Стојановић.
Иза реторичког питања да ли стварно има оних који мисле да су сви Срби у Хашком трибуналу били зликовци, он одмах одговара да је реч о политичком суду. Лазаревић је издржао неправедну казну, каже Стојановић, истичући да то као ратни начелник безбедности на Косову и Метохији добро зна.
Кључно је питање, каже он, како ће на срамне потезе ЕУ да одговори државно руководство и има ли Србија снаге да води аутентичну, самосталну спољну политику.
И опет пита да ли је генерал Лазаревић бранио своју земљу, територијални интегритет и целовитост своје земље, оно за шта је положио официрску заклетву, или је Хашим Тачи насилно, незаконито извршио сецесију једног дела Србије. Та игра моћи у међународној заједници је, каже, за нормалног човека јако збуњујућа.
Најновије оглашавање Брисела само је показало да још нису исцрпљене све теме за двоструке аршине ЕУ када је Србија у питању. Када прошлогодишња готово свакодневна антисрпска хистерија у Хрватској, чак и са највиших места, није јењавала, писмо тадашњег премијера Србије Александра Вучића највишим званичницима ЕУ, па и Могеринијевој, чекало је на одговор више од месец дана. А какав је на крају стигао, боље би било да ништа нису ни одговарали.
Овога пута, ЕУ се узбудила због предавања једног од оних генерала који су на такав начин предводили војску да им је и моћни непријатељ одао признање. Не би чудило да се једнога дана и та тактика буде изучавала на америчком Вест Поинту, попут Церске битке српске војске у Првом светском рату.
Шта очекују Могеринијева и Тачи, да поубијамо све оне који су бранили своју земљу, пита се Стојановић? Свакако, да оду у дубоку илегалу. И не би био први пут. Јавна је тајна да су по налогу Запада официри који су активно учествовали у одбрани Србије од НАТО бомбардовања 1999. године брзо после 2.000. године пензионисани по кратком поступку.
Треба ли подсећати да пуковник Противваздушне одбране Золтан Дани, чија је јединица оборила „невидљиви“ Ф-117, данас меси пите и хлебове у родном Скореновцу код Ковина. Пензионисан је 1. септембра 2004. Ко зна где су остали саборци из те јединице којима, по речима самог Данија, припадају колективне заслуге за тај чин. „Осуђени“ без суђења.
На „невиност“ вођа терористичке ОВК, ипак још није стављена тачка. О доказима за почињене злочине садашњег премијера самопроглашене државе Косово Рамуша Харадинаја и председника Хашима Тачија, требало би да одлучује недавно посебно формирани Специјални суд за злочине ОВК-а.
До тада ће се срдачно грлити у Бриселу са Могеринијевом. Толико о ЕУ „поштовању жртава прошлих сукоба“.
