Потакнута шовинистичким Законом о образовању у Украјини, Мађарска се одлучила на потез до сада неуобичајен за једну чланицу НАТО-а и уложила је вето на одржавање самита НАТО–Украјина у децембру.
Украјински Закон о образовању изазвао је оштре реакције не само Мађарске, већ и других земаља чије мањине живе на територији Украјине. Тим законом аутохтоним народима и националним мањинама на територији Украјине онемогућено је образовање на матерњем језику.
На тај закон, усвојен у септембру, оштро су реаговале и Пољска и Словачка, али и Русија. Посланици Думе у Изјави о недопустивости кршења основног права аутохтоних народа и националних мањина Украјине на учење на својим матерњим језицима навели су да ће закон о образовању бити чин културног геноцида над руским народом у Украјини.
Међутим, аналитичар београдског Института за међународну политику и привреду Владимир Трапара наглашава повезаност између положаја мађарске мањине у Украјини и идеје мађарског премијера Виктора Орбана да не квари односе са Русијом.
„Знамо већ да Мађарска од почетка украјинске кризе није према Русији тако непријатељски расположена као што је остатак Европе. Знамо да Орбан одржава релативно добре односе са Путином, да се противи томе што су уведене санкције Русији и да није за то да се односи са Русијом додатно компликују због Украјине. А када се са тим повеже и проблем са мађарском мањином у Украјини, где знамо ко је на власти и да се према мањинама не понашају баш у реду, онда је ово логичан потез“, објашњава Трапара.
Мађарска говори у име многих из ЕУ који мисле да досадашња политика према Русији нема претераног смисла и да не може да доведе до неког резултата, каже аналитичар Центра за стратешке алтернативе Душан Пророковић.
„Европске земље су се заглибиле у Украјини, погоршале су своје односе са Русијом и због тога плаћају велику цену. Биће занимљиво како ће се све ово одвијати, после овакве мађарске реакције. Мислим да ће Орбан наћи савезнике и у осталим европским земљама“, каже Пророковић.
Без обзира што се ради о мађарској одлуци која је усмерена против активности НАТО-а, Пророковић сматра да се кључ свега налази у ЕУ, јер Унија, како каже, никада није имала своју политику према Украјини, већ је слепо пратила политику САД.
„Уколико Орбан пронађе савезнике унутар других европских земаља, вероватно ће се брже и јасније дефинисати нека нова политика ЕУ поводом Украјине и самим тим поводом односа са Русијом. На тај начин земље се могу отргнути од америчког притиска и контроле. Због тога је одлука Виктора Орбана врло важна. Ово је звоно за узбуну у Бриселу и надамо се да ће до неких помака доћи“, каже Пророковић.
Брига о сународницима који живе ван државе у националном је карактеру Мађара, каже Едуард Попов, директор московског Центра за јавну и медијску сарадњу „Европа":
„Зато када украјински званичници кажу да мађарски политичари критикују Кијев јер се спремају за парламентарне изборе, то је лаж. Мађари не пуштају сународнике низ воду, за разлику од неких других народа, и они ће и даље доследно критиковати антиевропску и антидемократску политику Кијева.“
Међутим, Закон о образовању може да буде повод, али не и разлог за пооштравање мађарско–украјинских односа, сматра он.
„Мислим да Будимпешта користи тај закон да угради у свест других европских земаља да је Украјина неодржива земља која се понаша потпуно неодговорно на територијама које су до 1918. године припадале Аустроугарској монархији. Осим тога, Мађарска као земља која је имала веома лоше искуство у Другом светском рату не гледа са одобравањем на то како се у Украјини величају нацистички злочинци и квислинзи. Наравно да се о томе на прича на званичном нивоу, али сигуран сам да Будимпешта узима у обзир све ове чињенице“, каже Попов.
Појавиле су се информације да ће Брисел омогућити одређене економске преференције Пољској како би ова земља ублажила критику на рачун украјинског закона о образовању, додаје Петров говорећи о могућим последицама мађарске одлуке да блокира самит НАТО–Украјина.
„Не искључујем да ће ЕУ пробати да искористи политику ’штапа и шаргарепе‘ према Мађарској, али не верујем да ће актуелна власт у Будимпешти попустити, јер, између осталог, то би било веома штетно по углед владајуће странке, али и због тога што, као што сам рекао, брига о сународницима је део њиховог националног карактера“, закључује Попов.
Ни по Виктора Орбана неће бити последица, сматра Пророковић. Орбан се одавно определио за политику заштите националног интереса. Пророковић подсећа и на његове раније одлуке поводом присуства ММФ-а у Мађарској, као и поводом мигрантске кризе. Ни у тим случајевима његов положај и рејтинг у Мађарској нису нарушени. Тако ће бити и овог пута, јер Орбан је добро одмерио на који начин може да реагује и до које границе сме да иде, каже Пророковић.
