Нуклеарне подморнице класе „Бореј“ дуге су по 160, широке 13,5 метара, подводног су депласмана од 24.000 тона, имају посаду од 107 чланова, од тога је 55 официра, брзина им је 29 чворова, или 54 километара на сат и скоро су нечујне у подводној вожњи. Могу да зароне до 450 метара и да под водом остану непрекидно 90 дана. Наоружане су са по 16 интерконтиненталних ракета типа „булава“, домета од преко 9.500 километара, са по десет бојевих глава, свака снаге 150 килотона, које се независно усмеравају на циљеве и могу да мењају своју трајекторију по правцу и по висини, чиме могу да избегну америчку противракетну одбрану.
Нова нуклеарна стратешка подморница класе „Бореј А“, „Кнез Владимир“, дужа је за десет метара од класе „Бореј, носи такође ракете „булава“, може да зарони до 500 метара дубине, брзина јој је 55 чворова. До 2020. године у руској ратној флоти треба да буде осам подморница класе „Бореј“ и „Бореј А“, по четири такве подморнице у Северној и у Пацифичкој флоти. После 2020. године биће наручено још пет подморница класе „Бореј А“.
Те подморнице биће носилац руске нуклеарне моћи на свим светским морима и океанима. Тренутно, руску нуклеарну подморничку моћ чине три нуклеарне стратешке подморнице класе „Делта-3“ са по 16 интерконтиненталних пројектила типа Р-29 „волна“, или по НАТО кодификацији СС-Н-18, шест подморница класе „Делта-4“ са по 16 ракета Р-29 РМУ „синева“, или по НАТО кодификацији СС-Н-23, једна подморница класе „Тајфун“ са 20 ракета типа „булава“, односно СС-Н-32, те три подморнице класе „Бореј“ са по 16 пројектила типа „булава“, односно СС-Н-32. Поред тога руска ратна морнарица располаже и са девет нуклеарних јуришних подморница разних типова наоружаних вођеним крстарећим ракетама са класичном конвенционалном бојевом главом, или нуклеарном бојевом главом, као и са још 17 нуклеарних јуришних подморница опремљених и ракетама и торпедима. Класичних дизел-електричних подморница Русија има 23, 16 класе „Кило“, шест класе „Варшављанка“ и једну подморницу типа „Лада“.
Јачајући своју стратешку подморничку флоту Русија, заправо, асиметрично одговара на амерички антиракетни штит у Европи и на Пацифику. Када руске подморнице приђу америчким обалама никакав штит неће имати времена да реагује. Наравно, сваки покрет руских подморница америчка ратна морнарица и ваздухопловство будно прате, као и обрнуто, али како су руске најновије атомске подморнице скоро нечујне, са сасвим новим типом пропулзије, Пентагону је сада велики проблем да детектује руске подморнице пред америчким обалама. Ту ни НАТО систем СОСУС контроле код Исланда не помаже. Руси ту подморницама у подводној вожњи шибају као на ауто-путу.
У Београд треба да стигне некадашња југословенска џепна подморница класе „Уна“ коју је Црна Гора поклонила Србији, као део подморничарске традиције и наслеђа Србије.
