Одлука Суринама да повуче признање КиМ за Србију има симболички карактер, каже за Спутњик Душан Пророковић из Центра за стратешке алтернативе и наводи да се то догађа у међународној политици. Он додаје да је одавно покушао да утврди тачан број земаља које су признале Космет, али да није успео.
„Власти у Приштини су доста пута махале неким папирима, позивале се на признања, а касније се испоставило да то једноставно није тачно“, каже Пророковић.
Он наводи примере Нигерије, Уганде, Гвинеје Бисао где није могло да се утврди да ли је до признања дошло или није. Ту су примери и Сао Томе и Принципе који су то признање повукли, али и Малдиви.
„На Малдивима је била прилично бизарна ситуација пошто је опозиција тврдила како је власт узела паре од Беџета Пацолија да би признала Косово и тада је још наводила да ће они то признање повући када једном дођу на власт. Дакле, како је која власт у којој од тих мањих држава била расположена тако је доносила одлуке. Променом власти долази и до повлачења тих признања“, каже Пророковић.
Каже и да у конкретном случају не зна шта је разлог Суринама и да ли је у питању промена у међународним односима и последња дешавања у Каталонији или нешто друго што се тиче регионалне безбедности у њиховом делу света. Додаје и да може да буде опет неки сукоб власти и опозиције.
„Али све ово нам указује да је статус Косова у међународним односима и даље нерегулисан и да то никако није ствар која је доведена до краја како нам је пре неколико дана објаснио Брајан Хојт Ји“, каже Пророковић.
На питање да ли међународно право познаје повлачење признања независности Пророковић каже да то није први случај.
„Тога је било колико хоћете, а можда најилустративнији пример јесу признавања, па повлачења Тајвана. Како је којој држави одговарало тако је признавала Тајван. На крају крајева Тајван је заступао интересе целокупне Кине у Савету безбедности, дуго је био стална чланица СБ, али када се континентална Кина на велика врата вратила у међународне односе и преузела столицу чланице у Савету безбедности тако је дошло и до повлачења признавања Тајвана од стране више десетина држава у свету“, каже Пророковић.
Он истиче да данас Тајван признаје неколико држава, а да су све остале ревидирале своју одлуку.
„То се дешавало и раније и мислим да ће се дешавати и око Косова како се буду мењали међународни односи, поготово регионална безбедност у појединим деловима света.“
Небојша Шаркић, декан Правног факултета Универзитета Унион, такође каже да не би овоме придодавао велики значај, али каже да је то у сваком смислу позитивно.
„Дефакто време и догађаји који су се десили у вези са Каталонијом су на неки начин променили општи утисак и сигурно да они који су можда брзоплето донели такву одлуку (о признању Косова), можда под притиском Америке и неких западних земаља, сада су одлучили да другачије гледају на целу ту ситуацију.
Талас сепаратизма, додаје, наш саговорник, није одавно само наш проблем, већ је он присутан и у другим државама, као што су Белгија, Италија…
„Сепаратизам је дакле присутан некад више, некад мање… На Корзици постоји стална интенција да се то острво одвоји од Француске и онда је, наравно, свако признање за нас неповољно, а свако повлачење признања за нас повољно, макар оно било и минорно и да са том државом нисмо блиски, да она није толико важна и да са њом немамо неке односе и тако даље“, закључује наш саговорник.
На одлуку Суринама реаговао је и шеф Канцеларије за Косово и Метохију Марко Ђурић речима да је то дивна вест и истакао је да то демантује све тврдње власти у Приштини да је процес признавања неповратан.
