До сарадње долази на предлог Српско-руског хуманитарног центра који од оснивања сарађује са Универзитетом, јер се већина инструктора, ватрогасаца спасилаца који обучавају српске колеге у Нишу, школовала управо на факултету МЧС-а.
Предлог Споразума Факултету безбедности понуђен је током студијског боравка представника Факултета безбедности, Факултета заштите на раду Универзитета у Нишу и представника Криминалистичко-полицијске академије Универзитету Државне противпожарне службе Министарства за ванредне ситуације у Санкт Петербургу. Пред нама је успостављање широке научно-истраживачке сарадње у областима цивилне заштите, кризног менаџмента и управљања ризицима од елементарних непогода и других несрећа, каже за Спутњик доцент др Младен Милошевић, директор Иновационог центра Факултета безбедности.
„Реализација Споразума донеће бројне користи нашим студентима, али и истраживачима и наставницима у Србији, јер ће омогућити упознавање са врхунском савременом технологијом и техничким достигнућима Министарства за ванредне ситуације Русије, али и размену знања и искустава. Споразум предвиђа и размену студената, учешће у развојним и иновационим пројектима и спровођење професионалних курсева и других програма стручног усавршавања кадрова задужених за управљање и реаговање у ванредним ситуацијама“, каже Милошевић.
Представници српских академских установа имали су прилику да се упознају са системом образовања кадрова у области управљања ванредним ситуацијама. Током студијског боравка, група наставника детаљно се упознала са методологијом спровођења наставног процеса у образовним установама МЧС-а, као и са програмима стручног оспособљавања и усавршавања ватрогасаца, спасилаца и припадника јединица цивилне заштите.
„Посебан утисак на нас је оставила беспрекорна организација наставног процеса, као и његова изразита прагматичност. Примена савремених техничко-технолошких достигнућа у настави обогаћује процес школовања кадрова и подиже наставне стандарде на веома висок ниво. Спој академских знања и практичних вештина омогућава образовно и стручно профилисање специјалиста за управљање кризама, цивилну одбрану и противпожарну заштиту и представља сјајан узор за унапређење и осавремењивање наставних процеса у домаћим академским установама“, додаје Милошевић.
Професори из Србије имали су прилику да обиђу све најсавременије полигоне МЧС-а за обуку ватрогасаца спасилаца, ронилаца, али и лабораторију за испитивање узрока пожара из које се прати и управљање ванредним ситуацијама на Арктику.
Посетом Универзитету у Санкт Петербургу задовољан је и директор Српско-руског хуманитарног центра Бојан Гламочлија. Он за Спутњик каже да је Споразум природан след догађаја у сарадњи са том образовном установом.
„Када говоримо о реаговању у ванредним ситуацијама, углавном се дивимо храбрости спасилаца, заборављајући да пут до њихове храбрости и њиховог знања није ни мало једноставан и да су део сјајно организованог система Министарства за ванредне ситуације. Али ми у Центру знамо чију подршку имамо и веома смо срећни због тога. Драго ми је што смо успели да спојимо српске и руске стручњаке из ове области. Када је реч о обукама наших људи, током боравка у Санкт Петербургу, договорили смо сарадњу за следећу годину и захвалили руском Универзитету који нам је помогао у опремању учионица у Нишу“, каже Гламочлија.
Поред представника наших еминентних образовних установа у делегацији из Србије која је посетила Универзитет Државне противпожарне службе Министарства за ванредне ситуације Руске Федерације у Санкт Петербургу били су и представници Сектора за ванредне ситуације МУП-а Србије, Министарства привреде и управе Града Београда.
