Кијевске власти су саопштиле да истрага у случају Осмајева разматра две главне верзије — „умешаност руских обавештајних служби и могућу освету чеченског лидера Рамзана Кадирова“ — али су додале да ће бити размотрене и друге верзије.
Сумња се да су напад извршиле две особе, а рањени Осмајев се налази у болници и дато му је обезбеђење.
Секретар Савета за националну безбедност и одбрану Украјине Александар Турчинов оптужио је Москву да је умешана у напад на Осмајева и његову жену и обећао је „жесток и адекватан одговор“.
Турчинов је Окујеву назвао „правим херојем чеченског и украјинског народа“.
Експерти сматрају да је Украјина сама створила услове за такве сукобе, а да је овај напад обрачун чеченског подземља и олигарских или националистичких кругова.
„Украјина одавно призива антируски настројено екстремистичко чеченско подземље. Још деведесетих година Кијев је покушавао да искористи тадашњу ситуацију у Чеченији у својим играма против Русије, често популистичких. Наравно, пре или касније, конфликт између представника кавкаског подземља и олигарских или националистичких кругова у Украјини је био неизбежан, због тога што је антируски савез украјинских националиста и исламских екстремиста — привремен. Атентан на Осмајева могао би да одговара или олигарским структурама, којима је он стао на пут у политичком смислу, или је то просто свођење рачуна“, сматра руски политиколог и публициста Владислав Гуљевич.
Ово није први покушај убиства Осмајева ове године — летос је на њега пуцано из пиштоља, у центру Кијева, али је том приликом његова жена успела да рани нападача пиштољем који је добила као награду за службу као добровољац у батаљону „Кијев 2“, са којим је ратовала у Донбасу.
Амина Окујева је по струци хирург, али је био глас и да је страсни љубитељ оружја. Тридесеттрогодишња лекарка је као снајпериста ратовала у Донбасу и својевремено се хвалила да је убила „неколико десетина“ непријатељских војника на истоку Украјине, због чега је од украјинског МУП-а добила пиштољ „глок 43“.
Право име Окујеве је Анастасија Никифорова. Одрасла је у Одеси, на југу Украјине, а након што је завршила Медицински факултет удала се за Ису Мустафинова и променила име. После три године брака, њега су убили на Северном Кавказу, а његова удовица се убрзо упознала са Адамом Осмајевим.
Овај пар је један од најпознатијих чеченских екстремиста, који се бори(о) за отцепљење Чеченије, иако је побуна сепаратиста угушена још почетком двехиљадитих, доласком Путина на власт.
Они су раније изјављивали да немају никакве везе са џихадистима који спроводе „партизанске акције“ на Северном Кавказу, али су отворено говорили да ратују против Русије и чеченског лидера Рамзана Кадирова, кога подржава Кремљ.
Осмајев се нарочито „прославио“ 2012. када је оптужен да је планирао атентат на тадашњег руског премијера Владимира Путина. Он је планирао да подметне бомбу како би ликвидирао Путина одмах након председничких избора.
Ухапшен је у Одеси и признао је кривицу, али је касније порекао тврдећи да је био мучен. Готово три године је провео у затвору, али је осуђен тек за илегално поседовање експлозива и никад није изручен Русији.
Руске власти су тражиле његову екстрадицију, одешки суд је на то пристао, али је процедуру блокирао Европски суд за људска права, уз образложење да би у руском затвору могао бити мучен.
Ослобођен је непосредно после избијања проевропске украјинске побуне „Мајдан“ у Кијеву, 2014. године, и свргавања председника Виктора Јануковича са власти, а након тога су се он и супруга придружили као добровољци украјинском батаљону који се борио против проруских устаника на истоку земље.
Осмајев потиче из утицајне чеченске породице. Његов отац је чеченски нафташ, а стриц се деведесетих година активно бавио политиком.
Рођен је у Грозном, једно време живео је у Москви, а школовао се у Великој Британији, где је студирао економију. Његов стриц Амин Осмајев је својевремено рекао да претпоставља да је његов братанац управо у Британији пао под утицај вехабија, а штампа је писала да је тамо ступио у контакт са Доком Умаровим, озлоглашеним терористом и врховним вођом чеченских исламиста, кога су руски специјалци убили 2014. године.
Пре одласка у Британију, Осмајев је био у притвору у Москви због сумње да је припремао терористички напад и атентат на чеченског лидера Рамзана Кадирова, али је пуштен, док су остали екстремисти из његове групе осуђени.
Из Британије је, како се писало, са лажним пасошем стигао у Украјину, где је за Јануковичево време тражио политички азил, али је одбијен.
Након што је пуштен из затвора, где је лежао због планирања атентата на Путина, Осмајев се придружио батаљону познатог терористе Џохара Дудајева у Донбасу, где је ратовао против проруса.
Осмајев је стао на чело тог батаљона у зиму 2015, после погибије команданта батаљона и бившег чеченског бригадног генерала Исе Мунајева.
Локална полиција је саопштила да се операција „Сирена“ у Кијевској области наставља, и да је истрага о нападу на брачни пар у току. Отворен је кривични поступак по Члану 115 Кривичног закона Украјине „убиство са предумишљајем“, које се сматра нарученим.
