Зоран Пановић, програмски директор „Демостат“
ЗА
- Да Александар Вучић могућност пада рејтинга превентивно заустави и освежи легитимитет владајуће коалиције.
- Верније пресликавање политичке сцене тако да би се странке такозване нове опозиције, пре свега Покрет слободних грађана Саше Јанковића и Народна странка Вука Јеремића, позиционирале у парламенту.
- Отварање блокираног дијалога у друштву где би се, у ствари, унутрашњи дијалог о Косову претворио у дијалог о друштву, а самим тим би то било позитивно за српско друштво. Мада сумњам у спремност да се тако нешто оствари.
ПРОТИВ
- То би били четврти парламентарни избори у пет година, што не делује баш нормално за земљу која себе представља стабилном.
- Ако не би довели до договора власти и опозиције, у смислу изборне процедуре и медија, не би били решење него наставак агоније.
- Могуће је да их опозиција бојкотује, па би сами по себи постали апсурдни.
Дејан Вук Станковић, политички аналитичар
ЗА
- Капитализација високог рејтинга СНС. Паралелно с тим чини се да напредњаци желе и веће учешће у расподели моћи, односно ослобађање од највећег дела, ако не и свих коалиционих партнера.
- Стварање предуслова за дугорочнију политичку стабилност, јер уколико би били одржани у марту наредне године онда великих значајних избора као што су београдски и републички и председнички не би били следеће четири године. То је врло озбиљан аргумент са становишта не само странака већ и државе.
- То је још једна прилика да се искористи прилично конфузно стање у опозицији и да се она на средњи рок још више политички ослаби не би ли се онда конфорније и лакше спроводила власт.
Станковић наводи још један разлог, а то је легитимитет за доношење важних дугорочних одлука за државу јер ће неколико месеци који следе до евентуалних избора бити месеци у којима ће постати кристално јасно у ком правцу ће се Србија политички опредељивати о Косову, региону, ЕУ, САД, Русији.
ПРОТИВ
- Нема кризе поверења у Владу у институцијама система, нема видљивог озбиљног политичког сукоба унутар Владе, нема нарушене парламентарне већине у Скупштини и нема кризе поверења код грађана.
- Заустављају се одређени друштвени реформски процеси, пре свега у области економије, и честим понављањем избора политичка ситуација се приказује као нестабилна.
- Могу да доведу до појаве неке нове политичке партије која би могла да пољуља позиције садашњих партија на власти, односно не толико да их пољуља, али да се легитимише као нека нова политичка снага.
Бојан Клачар, програмски директор „Цесида“
ЗА
Кад говори о разлозима ЗА, Клачар признаје да објективно врло тешко може да нађе суштински важне разлоге. Ако треба за неке да се определи, два разлога су повезана са страначком проценом Српске напредне странке.
- Добар изборни резултат СНС кад се споје београдски и парламентарни избори, а опозиција ће на одређени начин имати мањи маневарски простор у том случају.
- Са расписивањем парламентарних избора следеће године СНС има сигурну власт до 2022. будући да би према редовном циклусу тада требало да буду и председнички и парламентарни и београдски избори.
- Ако могу да издвојим један разлог који би имао смисла из државног угла, то је ситуација у којој би евентуално Александар Вучић и СНС изашли са озбиљним предлозима за уставне промене, па је потребна одређена врста подршке и легитимитета за њих. Међутим, нисам сигуран да ће до марта моћи да се направи неки такав предлог.
ПРОТИВ
- Грађани нису у стању да позову на одговорност политичаре за испуњена или неиспуњена обећања зато што је толико честа изборна динамика и грађани не могу да прате шта је заправо извршна власт урадила, а шта не.
- Ванредни избори коштају. С једне стране, у оној ставци која се директно односи на буџет, али је заправо већа цена што имамо неколико месеци у којима су мање-више сви и људски и технички ресурси, на овај или на онај начин, у кампањи.
- На тај начин се задржава нека врсту ванредне или полуванредне атмосфере у политичком животу у којој ће се и даље врло мало причати о политикама и о развојним политикама, а много више о ускостраначким стварима.
