„Треба напоменути да у овим областима и даље оперишу, иако су разбацане, прилично велике групе радикалних терористичких организација које ометају успостављање мировног процеса у овим зонама, који користе територије које су делимично под контролом умерених оружаних група, да би гранатирале на владине трупе, чиме, наравно, изазивају реципрочну артиљеријску реакцију. То све помало квари овај процес. Али ми сада покушавамо да разрадимо механизам реаговања на такве акције да бисмо заштитили цивилно становништво у областима деескалације“, нагласио је он.
Лаврентјев је изразио наду да у наредних месец-два неће остати насеља у Сирији која ће служити као упоришта за оружане формације.
„Борба против ДАЕШ-а се налази у завршној фази. Сви се веома надамо да у наредних месец-два, бар у Сирији, неће остати оружаних формација, неких насеља која служе као упоришта терористичких група“, рекао је Лаврентјев на конференцији за новинаре.
С тим у вези, Лаврентјев је додао да је „дошло време да се размишља о политичком решењу“.
У седмој рунди разговора у Астани било је речи и о зони деескалације на подручју Идлиба и размештању посматрача у тој области.
„Данас смо разговарали о питању ове важне зоне деескалације на подручју Идлиба. Он је најкомпликованији, јер тамо досад нису размештени посматрачки пунктови турских оружаних снага, као ни ирански посматрачки пунктови, укључујући и руску војну полицију“, навео је он.
Лаврентјев је рекао да на терену постоји низ потешкоћа условљених чињеницом да се на подручју Идлиба „и даље налази и оперише много различитих радикалних група, првенствено Нусра фронт“.
Оружани сукоб у Сирији траје од марта 2011. године. Према подацима УН, у сукобу је од тада погинуло више од 220 хиљада људи. Преговори о решавању кризе одржавају се у Астани и Женеви.
