Верује се да се помрачење Сунца догодило 30. октобра 1207. године пре Христа, током владавине египатских фараона Рамзеса II и његовог сина Мернепта.
Помрачење Сунца се помиње у Старом завету када је Јошуа, син Нунов, водио људе до израелске области Канан, у данашњи модерни Израел и Палестину.
Молећи се, Јошуа је замолио Сунце да буде стабилно и објаснио је како је Сунце стајало мирно, а Месец се зауставио док се нација светила непријатељима.
Професор сер Колин Хамфри са Универзитета у Кембриџу каже да превод Старог завета на модерни енглески није добар.
„Ако се вратимо на оригинални хебрејски текст, можемо лако да схватимо да се ради о помрачењу Сунца које је, природно, у том тренутку престало да сија“, каже он.
Професор Хамфри и његов тим су потом почели да рачунају да ли се баш у то време догодило помрачење и утврдили су да је једино видљиво помрачење изнад Канана било 30. октобра 1207. године пре Христа, преноси Б 92.
„Помрачења Сунца су се користила као одредница за догађаје у античком свету. Уз помоћ ових нових калкулација коначно знамо и када је тачно владао фараон Мернепта, од 1209. или 1210. године пре Христа, а према одавно познатим списима зна се да је његов отац Рамзес Велики владао од 1276. до 1210. године пре Христа“, закључује Хамфри.
