Први састанак у оквиру имплементације Акционог плана за формирање Регионалног економског простора на Западном Балкану одржан у Бриселу са планом да пуна примена Акционог плана и стварање економског простора од 20 милиона грађана почне 2023. према тумачењу Душана Пророковића из Центра за стратешке алтернативе је нека врста ЦЕФТА плус споразума, односно неки унапређени аранжман зоне слободне трговине који неће постати царинска унија.
Велики број актера, како са Балкана тако и мимо њега, према Пророковићевом мишљењу био је против формирања царинске уније, па ЕУ сад говори о „економском простору“.
Какво бре сад Косово
Вишегодишњи Акциони план за регионални економски простор на Западном Балкану усвојен је у јулу на самиту Западног Балкана у Трсту, а требало би да омогући неометан проток робе, услуга, капитала и квалификоване радне снаге.
И економски аналитичар Борислав Боровић каже за Спутњик да је читава идеја под менторством ЕУ, а да је практично у питању регионална економска унија.
„У принципу, од ових земаља региона Србија је најјача економски па јој, као и у ЦЕФТА, одговара та сарадња јер има суфицит у односима са земљама ЦЕФТА“, сматра Боровић.
Ако буде у питању чвршћа организација, додаје Боровић, онда би то значило да Србија може да изгуби добре услове са земљама са којима има економске споразуме, пре свега са Русијом, Белорусијом и Турском.
„Овде се помиње шесторка, а са становишта Србије то је пет земаља јер не признаје Косово, па се некако на мала врата намеће прича о Косову као партнеру и потписнику неког уговора. С друге стране помињу и инфраструктуру, па би нам вероватно наметнули неке заједничке инфраструктурне пројекте као што је рецимо аутопут Драч—Ниш, који у принципу Србији геостратешки не одговара“, напомиње Боровић.
Уједините се док чекате
ЕУ очигледно хоће мало да увеже државе на Балкану, констатује тај економиста, можда због тога што неће скоро бити примљене у ЕУ.
„Зона слободне трговине функционише и у овом тренутку, дакле Србија је власна да са трећим странама, другим државама које не припадају простору ЦЕФТА, има економске односе какве год жели. Дакле, може да има бесцарински уговор са Русијом и Белорусијом, а на такве поступке ни Македонија ни Албанија ни било која друга чланица ЦЕФТА не може да утиче“, подсећа Душан Пророковић.
Уколико је поменута иницијатива на трагу ЦЕФТА плус, сугерише он, Србија има интерес да у свему учествује.
„Нашу сарадњу са околним државама ћемо унапредити, што ће подстаћи наш извоз. Са друге стране задржаћемо то ексклузивно право да можемо да тргујемо без царине са низом других земаља. Камен спотицања је управо била та прва иницијатива да се формира нова царинска унија, јер би ми тако изгубили ексклузивно право да тргујемо пре свега са Русијом“, напомиње Пророковић.
