Руска православна црква и разне патриотске организације тражиле су да се на куле Кремља поново поставе орлови. Руски либерали су такође говорили о потреби да се кремаљске звезде замене орловима, а да се сам „Кремљ префарба у бело“, како би му се вратио стари изглед.
Лидер либерала Владимир Жириновски објашњавао је да су рубинске звезде симбол масона, а да су западни зидари Русији наметнули и симбол „српа и чекића“.
Комунисти и део јавности се таквим идејама противе се и инсистирају на томе да црвене петокраке остану на свом месту.
Како год било, звезде су на највише куле Кремља постављене још средином тридесетих година прошлог века, када су совјетске власти раскидале са наслеђем царске Русије и уклањали њене последње симболе.
До тад су са кремаљских кула четири двоглава орла надгледала град, a постављено је пет звезда. Последња је подигнута 1937. године на Водовзводној кули, која се налази поред Великог каменог моста.
Иако је још Лењин, после Октобарске револуције, тражио да се „царски орлови“ уклоне, то је учињено у Стаљиново доба.
Неопозива наредба Политбироа је гласила: скинути четири орла са кремаљских кула и два са зграде Историјског музеја и уместо орлова поставити звезде.
Те прве звезде које су постављене на Кремљ нису биле од скупоценог рубинског стакла. Биле су направљене од нерђајућег челика и обложене позлаћеним бакарним фолијама, а свака је са обе стране била украшена „српом и чекићем“ и мноштвом уралског полудрагог камења: топаза, аметиста, аквамарина. Кажу да је тих каменчића било око 10 хиљада, да су их брусили најбољи драгуљари из целе земље и да је сваки камичак био уграђен у посебно сребрно лежиште.
Међутим, због њихове тежине, врхови кула и костури самих звезда почели су да пропадају, а полудраго камење је, под атмосферским и климатским утицајима, изгубило сјај.
Због тога је само две године касније, 2. новембра 1937. године, донета одлука да се неуспеле звезде замене новим, другачијим.
Рубинске звезде су направљене по скицама народног уметника СССР-а и главног уметника Бољшог театра — академика Фјодора Фјодоровског, а за главног инжењера за конструисање и постављање звезда изабран је професор Александар Ланда.
Звезде су различитих димензија, од 3 до 3,75 метара, али су направљене и постављене тако, да када се посматрају са земље све изгледају исто. Свака звезда је тешка преко једне тоне.
Смештене су у позлаћени костур, а унутар њих се налазе специјалне лампе, јачине од три до пет хиљада вати.
Лампе имају две спирале које се загревају. Ако једна испадне из строја, систем се просто пребацује на другу. За хлађење се користе специјални вентилатори.
Звезде имају аутономно напајање, што значи да чак и ако цела Москва остане без струје, звезде изнад Кремља би сијале.
У својој историји угашене су само два пута, за време Другог светског рата и по указу првог руског председника Бориса Јељцина за потребе снимања филма „Сибирски берберин“ Никите Михалкова.
Први пут су угашене на почетку рата, како не би биле оријентир за непријатељске авионе — звезде су видљиве и са удаљености од 10 хиљада метара.
Осим тога, црвене звезде се окрећу на ветру као и ветроказ, с разликом што ветроказ показује на коју страну ветар дува, а кремаљске звезде показују одакле дува. Звезде се због свог попречног пресека у облику ромба увек окрећу према ветру. Чак и ако ветар одува све унаоколо, звезде и шаторасте конструкције остају целе.
Рад свих механизама свакодневно прати тим стручњака, а радови на кремаљским кулама се спроводе строго и води се рачуна и о најситнијим детаљима. Такође, звезде се на сваких пет година перу и редовно се проверава опште стање конструкције.
