„Желимо конструктивни дијалог, оперативну размену информација, консолидацију напора. Да пређемо са веома важних и неопходних резолуција на раван праксе“, рекла је Захарова.
Као пример спремности Русије за сарадњу, портпаролка је навела случај браће Царнајев, који су организовали терористички напад 15. априла 2013. године на Бостонском маратону. Захарова је подсетила да су годину дана пре терористичког напада обавештајне службе Русије упозориле амерички ФБИ „о сумњивим активностима Царнајевих на територији САД“.
„То вам је пример како Русија стварно покушава да успостави продуктивну сарадњу са нашим западним колегама о питањима противтероризма“, истакла је она.
„Добили смо занимљив одговор: Не брините, све је под контролом, није потребна никаква сарадња са руском страном, то су наши људи. То су рекли амерички партнери“, додала је Захарова.
У северном делу Бостона 15. априла 2013. године загрмела је серија експлозија недалеко од циља познатог Бостонског маратона у тренутку када је главна група спортиста завршавала трку. У трагедији је погинуло троје људи. Повређених је било 176. Браћа Тамерлан и Џохар Царанајев проглашени су кривим за организовање терористичког напада. Џохар је ухапшен 20. априла. Тамерлан је 19. априла преминуо од повреда насталих током рањавања током размене ватре са полицијом. У бостонском суду је 10. марта 2015. године почело саслушање у случају Царнавејева оптуженог према 30 тачака. Порота је Џохара Царнајева у мају 2015. осудила на смртну казну.
О Каталонији
Москва се нада да ће парламентарни избори у Каталонији помоћи у превазилажењу кризе у региону, рекла је Захарова.
„Очекујемо да ће превремени избори у Каталонији заказани за 21. децембар бити важна етапа у превазилажењу кризе и довести до стабилизације рада државних и општинских институција власти“, нагласила је Захарова.
Захарова је додала да Москва наставља да разматра ситуацију у Каталонији као унутрашњу ствар Шпаније и нада да ће се криза решити у складу са важећим законима, уз поштовање демократских принципа и људских права.
Каталонски парламент је 27. октобра усвојио резолуцију о независности региона. Сат времена касније, Сенат Шпаније одобрио је примену Члана 155 Устава, који омогућава увођење директне администрације шпанских власти у Каталонији. Премијер Шпаније Маријано Рахој објавио је о смени чланова владе аутономије, укључујући и председника владе Карлеса Пуџдемона, распуштању каталонског парламента и одржавање ванредних избора у Каталонији 21. децембра.
