Мирсад Кандић, кога су власти БиХ означиле као опасну и високорангирану особу ДАЕШ-а (Исламске државе), ухапшен је 4. јула ове године у Сарајеву, а недавно је изручен Сједињеним Државама, које су га тражиле по Интерполовој црвеној потерници.
У мору сличних вести можда то не би ни завређивало превелику пажњу да Кандић није ухапшен под именом Иван Поповић, и да код себе није имао пасош такозваног Косова. Поред овог, „Србин“ Кандић је користио још десет различитих идентитета.
Користе ли одметнути терористи и српска имена како би се лакше кретали кроз Европу и свет? Колико је то опасно?
То што је имао косовски пасош опасно је и показује да се Кандић кретао овим регионом, каже стручњак за безбедност Џевад Галијашевић.
„Шта је био циљ његовог кретања? Где је та инфраструктура коју је формирао и где је организација којом је координисао? Да таква организација постоји, ми бисмо већ имали полицијске рације и били бисмо дужни имати их. Говоримо, дакле, о појединцу који је имао логистичку подршку у разним државама и зато је имао неколико различитих пасоша“, каже он.
Нажалост, на сва ова спорна питања која се отварају нећемо добити прецизан и потпун одговор јер је Кандић испоручен Америци. Истини за вољу, министар безбедности БиХ Драган Мектић најавио је да ће више детаља о Кандићу и његовим активностима бити познато наредних дана.
Међутим, Галијашевић назива Кандића „страшилом за птице“. Американцима је Кандић важан као траг до структура које су га употребиле када су пребацивали аустралијског терористу — тинејџера Џека Билардија, познатог као Џихадиста Џек, да изврши самоубилачки напад у ирачком граду Рамадију.
Осамнаестогодишњи Биларди разнео се у Рамадију марта 2015. у покушају да нанесе губитке ирачким снагама, али у нападу је погинуо само он, а америчке безбедносне службе сумњају да је Кандић био тај који га је транспортовао до места напада.
То је једино што је битно за Американце, каже Галијашевић, а за БиХ је битно да Кандић иза себе није имао важнију организацију.
„ИСИЛ (ДАЕШ) иначе нема организационе форме у БиХ, има само симпатизере. У БиХ су стварни извор претње структуре Ал Каиде. То су оне структуре које су одлазиле у ратовање у Ал Каидине војне формације као што је Нусра фронт. Данас су углавном у Хајат Тахрир ел Шаму и сва лица су углавном везана за то“, објашњава Галијашевић.
Давање значаја томе што је Кандић имао неколико идентитета не значи много, јер и данас у БиХ живе људи са неколико идентитета, наставља Галијашевић и наводи да су их чак мењали у личним документима БиХ.
Он дајњ пример Имада ел Мисрија, једног од истакнутих бораца јединице „Ел Муџахид“, која се током грађанског рата у БиХ борила у саставу Армије БиХ и починила тешке злочине против човечности.
Ел Мисри је познат још под именима Ахмед Парагала и Еслам Дурмо, а сада има документа на име Еслам Парагала Дурмо.
Ел Мисри је писац, како Галијашевић каже, вехабијског буквара за БиХ, а испоручен је египатским властима 2001, због убиства западних туриста у Луксору новембра 1997. Мисри је у Египту одслужио деветогодишњу казну затвора.
И командант муџахедина у БиХ имао је четири различита идентитета и документа на четири различита имена — Абу Мали, Абделкадир Моктари, Халид ибн Абдулах и Халид Шапић.
„Мирсад Кандић је део амбијента у коме су исламисти били заштићени, али у којој инфраструктура ДАЕШ-а није заштићена. Дакле, Американци су својим политикама, у ствари, подржали Ал Каидине структуре и са њиховим знањем је такозвана Босанска мрежа формирана“, каже Галијашевић.
Према Галијашевићевим речима, за Кандићево изручење може бити неколико разлога. Један је да би се Кандић спречио, како Галијашевић каже, да изврши фрагментацију исламиста и да евентуално не допринесе развоју инфраструктуре ДАЕШ-а, које у БиХ још увек нема. Идеју исламске државе у БиХ промовише Ал Каида, са знањем и подршком, каже Галијашевић, бошњачких власти у Сарајеву и дела међународне заједнице.
„Све то говори да је начин на који се односимо према изворима терористичке претње селективан, да Американци штите своје фаворите и оваквим акцијама. С друге стране, они имају интерес да прате траг Мирсада Кандића, да кроз одређене анализе, начине и везе које је имао како би дошли до још сазнања о ДАЕШ-у“, каже Галијашевић.
