Тим поводом потпредсједник Скупштине Црне Горе Генци Ниманбегу саопштио је да поздравља све политичке договоре који иду у смјеру сарадње албанских политичких субјеката у Црној Гори и да платформу четири албанске странке у Тузама не види као мијешање Тиране у унутрашње политичке прилике, већ искључиво, као уставну обавезу Албаније према својим сународницима који живе ван њених граница.
„Принципијелни договор саставила су четири политичка представника и потписан је у Подгорици, док је Амбасада Албаније у Подгорици поздравила такав вид сарадње. Нијесам учесник тих договора, али као носилац листе коалиције ’Албанци одлучно‘, имао сам обавезу да радим на сарадњи између АА и ДУА, која нажалост није резултирала коалицијом бар ових субјеката. Свакако ово не сматрам мијешањем Албаније у унутрашње политичке прилике у Црној Гори. У Уставу Албаније, Влада има обавезу да брине о својим сународницима ван Албаније“, казао је Ниманбегу.
Оно што је већ више од деценију веома индикативно у политичком животу Црне Горе, јесте да су за власти у Подгорици увијек биле добродошле сугестије од комшија, уколико су у питању Тирана, Сарајево или Загреб, док је сваки, макар и стидљиво пласиран сигнал из Београда, третиран као непожељно, па чак и непријатељско мијешање у унутрашње ствари земље.
Прави разлог за такво стање аналитичар Драган Росандић, нажалост види у такозваној „новој концепцији антисрпства“ у Црној Гори, у којој је, како за Спутњик оцјењује, „Београд увијек кључни проблем“, док, насупрот томе, сви остали имају прилично отворен простор за разне врсте политичких утицаја.
„Нажалост, код нас је главни проблем увијек Београд. Иначе, познато је да сви остали могу да се укључују у изборне процесе у Црној Гори, из Сарајева, из Тиране, из Љубљане, из Загреба, одакле год хоћете из иностранства. Увијек се појављују страни ментори који дају подршку, сугеришу у складу са њиховим интересима, да ли о учлањењу у НАТО, у Европску унију. Тако да је увијек проблем Београд“, примјећује Росандић.
„Ми смо имали много примјера у прошлости, па чак се и отворено причало да када су били кључни избори или референдум, да су Бошњацима стизале поруке директно из Сарајева. Чак се наводно и спекулисало да су се уочи избора постављале заставе на минаретима и џамијама по Црној Гори, што је требало да сугерише за кога треба гласати“, прецизира Росандић.
Када је у питању утицај Тиране на албанске партије, наш саговорник је при ставу да је то „проблем који у Црној Гори постоји одавно“, и да је он само плод „новог политичког опредјељења режима“ у Подгорици, који на тај начин пропушта пожељне утицаје спољног фактора у земљи.
„Владу састављају обично из иностранства. Прво Вашингтон и Брисел, па онда њихови регионални играчи на терену, јер је читав регион нажалост покривен од стране Западног фактора. Са друге стране, имате апсурд да ако дође каква сугестија из Русије, то је већ тешка јерес. То је онда већ ’државни удар‘, антиевропско, и антицивилизацијско понашање. Тако да нажалост живимо један живот марионетске државе и сви то знају и овдје и напољу и то ће вјероватно трајати све дотле, док се ми ваљда сами не отријезнимо“, закључује Росандић.
