Једнорози су митска бића из легенди. Према легенди, једнорози су бели коњи који имају рог на челу, а њиховим телом тече крв сребрне боје, која чисти од греха и смртности.
Немирна су и величанствена бића.
Сматра се да ће онај ко убије једнорога и попије његову крв заувек бити проклет. Једнорози су приказани као коњи белог или загаситожутог крзна, витког мишићастог тела, кратке разигране гриве, брзине покрета и белог и великог уврнутог рога који расте изнад очију.
У античком фолклору једнорози имају велики значај. Можда је то зато што њихова длака, крв и рогови имају изванредне моћи, а можда само зато што су дивља недостижна бића.
У Америчком часопису примењених наука објављено је истраживање у којем се говори о сисарима елазмотериум сибирикум, који су изумрли пре око 29.000 година, што значи да су створења налик једнорозима ходала међу људима.
„Наша истраживања су прилагођена разумевању услова животне средине кроз геолошки развој генерално“, рекао је Андреy Спански, један од палеонтолога који је открио лобању.
„Разумевање прошлости допушта нам да што прецизније прогнозирамо природне процесе у блиској будућности.“
Једнорог кога су анализирали истраживачи у Русији ископан је у регији Павлодар у Казахстану. Према опису и физиономији тај једнорог више личи на длакавог носорога, него на коња.
Били су високи око 2.15 метара, а тешки чак четири тоне. Рогови су највероватније били дуги око два метра.
Иначе, у средњем веку се сматрало да само девица може да укроти једнорога и да „једнорогов рог уситњен у прах штити од тровања, од разних болести“.
Једнорог је у хришћанској иконографији представљен као девица. Рог је симболизовао духовну плодност и у исто време физичку невиност. Делови рукописа о једнорогу могу се пронаћи и у муслиманским манускриптима, код којих је он представљао повезаност са лотосом, симболом чистоће.
У скандинавској традицији наводи се како је бог свих богова Один јахао коња који је имао рог на глави.
