Том, српској јавности помало страном врстом права бави се Ања Накарада Печујлић, докторант космичког права у Келну, која је за Танјуг објаснила да и Србија има право на коришћење космичког простора и космичких достигнућа упркос слабој космичкој активности.
„Први члан конвенције Космичког уговора говори о томе да се космос истражује и користи у интересу свих земаља без обзира на степен њиховог развоја и технолошких достигнућа“, наводи Печујлићева.
Иако космичким простором не кружи ниједан српски сателит, грађани Србије већ деценијама за телефонирање, сурфовање интернетом и слањем мејлова користе сателите других држава.
„Сваки пут када телефонирате, ви користите телекомуникацијски сателит, када се изгубите погледате навигацију на свом телефону, и то иде преко сателита, из тог разлога што користимо космичку технологију у свакодневном животу и плаћамо другим државама за те услуге, у интересу је Србије да оснује космичку агенцију у својој режији“, указала је она.
Због тога је Печујлићева са групом грађана основала фондацију под називом „Српски залог за свемир“ с циљем да се у Србији направи платформа за оснивање прве космичке агенције.
Како је истакла, идеја је да се процени којим индустријским капацитетом располаже српско тржиште у областима аеродинамике, роботике, софтвера и других „интернет ствари“, и у сарадњи са компанијама, факултетима, али и државом подржи развој космичке индустрије.
Пошто парцела на Месецу?
Међутим, да би се у Србији основала таква агенција, објашњава она, држава би прво морала да пошаље „вербал ноте“ Уједињеним нацијама и тражи чланство у Комитету за мирољубиво коришћење космичког простора, чиме би се званично обавезала на неће кршити уредбе космичког права.
Као докторант космичког права Печујлићева каже да је у Србији често питају да ли је она студирала научну фантастику, далеке планете или ванземаљце.
Напротив, објашњава она, космичко право као грана међународног права, уређује коришћење космичког простора, те је тако дефинисано да је држава одговорна за поштовање правила и чланова тог права без обзира да ли се појединац или организација бавила лансирањем сателита који би могли да доведу до несреће, забрањено је коришћење нуклеарног оружја, избацивање нуклеарног отпада, присвајање територије у космосу…
„Не постоји изричито присвајање територије у космосу и то што је у Америци био случај да је неко продавао парцеле на Месецу је противзаконито. Ако је Америка потписала Космички уговор ниједан појединац не може да тврди да он продаје парцеле на Месецу“, прецизирала је Печујлићева.
На суд због свемира
Упитана да ли постоји случај који је дошао пред суд због кршења космичког права, одговара да таквих случајева није било, али да су две несреће у космосу остале упамћене.
„Једном се срушио руски сателит на територију Канаде и направио штету, то је решено дипломатским путем, јер је Русија платила одштету за чишћење тог нуклеарног материјала“, навела је она.
Додала је да други судар два сателита — руског неактивног и америчког активног — још није разрешен, јер је Русија одбила да плати одштету Американцима, бранећи се тиме да је реч о неактивном сателиту за који они више нису одговорни.
С обзиром да су Русија и Америка два главна актера у космосу, истиче Печујлић, и да је то једна од области на којој уско сарађују у Међународној свемирској станици, сматра да ни тај случај неће доћи пред суд.
Србија је до сада потписала и ратификовала четири од пет међународних споразума о коришћењу космичког простора, али још увек није члан ниједне свемирске организације, што не искључује могућност да и Србија има право на космичка достигнућа, закључак је наше докторанткиње космичког права.
