У документу „Стратешка перспектива 2040“ немачке војске, који је крајем фебруара усвојио врх тамошњег Министарства одбране и од тада чуван у тајности, Бундесвер први пут у историји разматра како би друштвени трендови и међународни конфликти могли да утичу на безбедносну политику Немачке наредних деценија, наводи „Шпигл“.
Ко је пустио документе Бундесвера у јавност
Студија обрађује шест могућих сценарија од којих најгори под називом „ЕУ у распаду, а Немачка у реактивном моду“ претпоставља могућност „вишеструке конфронтације“.
Нормална је ствар да институција као што је војска, која је између осталог задужена за националну безбедност једне земље, прави стратешке процене сопственог окружења, констатује за Спутњик Милан Крстић са Факултета политичких наука. Питање је колико од тих процена доспе у јавност и у чијем је интересу да то доспе у јавност јер су то углавном документи интерног карактера и служе за стратешко одређивање војске у датом контексту, односно читавог система националне безбедности.
„Зашто су међу сценаријима и неки песимистички? Сматрам да је основни разлог за то чињеница да смо, примера ради, имали прилику да сведочимо резултатима референдума у Великој Британији, ’брегзиту‘ који је у току, говори се о још неки могућностима изласка земаља из ЕУ, као што су ’фрегзит‘, раније је на столу био ’грегзит‘, дакле излазак Француске, Грчке и тако даље“, наводи Крстић.
Данке ЕУ, живела (нека) нова ЕУ
ЕУ и даље кубури на релацији одређене државе које су попут Мађарске скорије ушле у чланство у Унију и имају на неки начин одрешене специфичности у погледу тренутне унутарполитичке ситуације са једне стране а са друге стране државе старог језгра као што су превасходно Француска и Немачка, па је то све, према Крстићевом мишљењу, додатно уздрмано кризама као што су финансијска, мигрантска.
„Уз глобалне промене, као што је била промена са оне стране Атлантика доласком Доналда Трампа, заправо мора да се разматра сваки сценарио и да се могућности коренитих промена узму о обзир како би се државе Европе, па између осталог и Немачка као централна и најјача држава Западне и Централне Европе, у економском смислу и политичком смислу, у војном не, припремиле за могућности различитих сценарија“, подвлачи Крстић.
Чак и у сценарију урушавања ЕУ, указује Крстић, не негира се у потпуности, односно не прејудицира се повратак на стање потпуно национализованог односа између европских држава налик оном који је постојао пре успостављања Европске заједнице за угаљ и челик и након тога Европске економске заједнице, већ се мисли на распад ЕУ каква постоји данас.
„Међутим, то не значи да нека друга скраћена форма или форма која би обухватала други домен интеграција, не би била и дубља, можда би подразумевала федерацију тог европског језгра, али на скраћеној територији не би одговарала Немачкој. Сматрам да ће Немачка свакако заступати став да је потребно да се Унија одржи и да ће управо из поменутих економских разлога, односно због чињенице да има огромну економску корист од ЕУ, она покушати да је одржи на све могуће начине“, закључује Крстић.
