Управо објављен, други наставак серијала Панамски папири, само под мало другачијим називом, није донео ништа ново, осим што су сценаристи покушали да буду мало маштовитији у најновијој сапуници.
Кога брига за то што постојање рачуна у пореским рајевима само по себи није спорно, нити је законски нерегуларно. Важно је да се опет у главној улози нашао руски председник Владимир Путин, пошто су апострофирани људи са којима је повезан. Овога пута је главну ролу поделио са америчким председником Доналдом Трампом, па „Рајски папири“ откривају офшор везе више од 12 његових саветника, чланова кабинета и великих донатора.
Тачније, Трампов секретар за економију Вилбур Рос, према документима која су „дошла“ у руке новинара, има удео у компанији „Навигатор холдингс“, чији је водећи клијент енергетска фирма „Сибур“, а њени кључни власници зет руског председника Владимира Путина Кирил Шамалов и милијардер близак Путину, Генадиј Тимченко.
Дакле, требало је једним ударцем ударити на обојицу, дискредитовати у исто време и Трампа и Путина. Не посустаје америчка „дубока држава“. Треба одржавати ватру.
Да се Власи, ипак, не досете, у најновијим „Рајским папирима“ листа је обилата. На њој су, како пишу медији, имена око 120 политичара, међу којима и актуелни канадски премијер Џастин Трудо, украјински председник Петро Порошенко, енглеска краљица, али и познате личности какве су и музичке звезде Мадона и Боно Вокс. Ту су и велике корпорације, од којих и „Најк“ и „Епл“, бизнисмени попут једног од оснивача „Мајкрософта“…
„Генерално, објављивати списак људи или фирми које су у пореским рајевима је потпуно без везе, јер ту ништа није противзаконито. Оптуживати фирме што користе погодности пореских рајева је депласирано“, каже за Спутњик аналитичар Форума независних економиста Борислав Боровић.
Можда је, каже, он, спорна њихова тајност, али и додаје да их управо као такве одређује и други назив за пореске рајеве — „тајна надлежност“. Али у принципу нигде ни у једној земљи, ни у онима које представљају пореске рајеве, ни онима из којих фирме иду у пореске рајеве, такве ствари нису законом забрањене.
Једини разлог њиховог постојања је плаћање мањег пореза, наводи Боровић. Значи, није посреди криминал, осим ако се не докаже да је на рачунима фирми новац из нелегалних токова, нарко-картела, на пример. Али то је онда, како каже, прање пара, а то је друга прича.
„Мислим да Британија контролише негде 40 одсто тих пореских рајева, Америка 40 одсто и Холандија 20 одсто“, каже овај економиста. По његовој оцени, један од разлога брегзита је и и тај што је ЕУ хтела да има чвршћу контролу над пореским рајевима, а то се Британији не исплати.
У питању је, како напомиње, озбиљна зарада, која није плод криминалних радњи него тако направљеног финансијског система. Према неким подацима, две трећина свих трансакција на њујоршком финансијском тржишту се обавља парама из офшор зона, истиче Боровић за Спутњик.
„’Рајски папири‘ су тема која звучи громогласно али се иза ње не крију крупне ствари као што то хоће да представе“, закључује овај економиста.
И професор Београдске банкарске академије Исмаил Мусабеговић за Спутњик каже да је офшор пословање потпуно легално и да оно подразумева да не можете имати активност на територији било које земље која има офшор. Све активности морају бити изван те земље, значи између трећих земаља и то је све легално и зато су порези у офшор зонама релативно мали, објашњава он.
И он, као и Боровић, напомиње да је могућност кршења закона ако је капитал у фирмама у офшор зонама, односно пореским рајевима, из нелегалних радњи. Али, додаје он, онда је то ствар истраге локалне земље.
Ако то није случај, онда је по среди само избегавање плаћања високих пореза у развијеним земљама, што је, каже Мусабеговић, потпуно легално.
На питање зашто се онда то питање потеже у „Рајским папирима“, као и у „Панамским“, где се у новинским извештајима уопште не помињу криминалне радње и да ли иза тога стоји политика, професор банкарске академије кратко одговара: „Па политика“.
„То се већ види да је политички мотивисана цела прича. Осим ако није реч о неким криминалним радњама, прању новца, а то могу да утврде само они одакле новац потиче, истражни органи из домицилних земаља“, објашњава Мусабеговић за Спутњик.
