О томе шта за нафтно тржиште у југоисточној Европи значи долазак још једне руске фирме, како ће то утицати на прерасподелу тржишта на Балкану, где већ послују руске фирме „Лукоил“, „Гаспромњефт“ и „Зарубежњефт“, а свој нафтни бизнис имају и ОМВ и МОЛ, грчки „Хеленик петрол“, као и низ локалних компанија, Јелица Путниковић у емисији „Енергија Спутњика“ разговарамо са Томиславом Мићовићем, генералним секретаром Удружења нафтних компанија Србије, а чућемо и мишљења руских и хрватских аналитичара.
„Росњефт“ је заинтересиран за откуп МОЛ-ових 49 одсто акција у хрватској компанији ИНА. Руска фирма је интерес за ИНА показала још 2003. године, кад је Рачанова влада продавала првих 25 одсто деоница. Тада су у игри били и аустријски ОМВ и мађарски МОЛ, којем је на крају пакет продат за 505 милиона долара.
Хрватски медији извештавају да је „Росњефт“ желео да уђе у ИНА само као већински власник. То није било могуће јер је закон о приватизацији ИНА предвиђао продају само 25 одсто плус једне деонице. Сада „Росњефт“ (већ дуже време) преговара с МОЛ-ом о откупу његовог власништва. МОЛ, иначе, има одређена дуговања према „Росњефту“, на основу којих би могао да, у склопу својеврсне компензације, узме од МОЛ-а 32 одсто ИНА. Медији извештавају да ће „Росњефт“ купити и 19 одсто акција од Владе Хрватске.
Према томе, „Росњефт“ би постао власник 51 одсто акција ИНА, а хрватска влада би задржала контролни пакет већи од 25 одсто. Остаје питање хоће ли Влада Хрватске на то пристати. Наводно, хрватска председница Колинда Грабар Китановић о томе није разговарала са руским председником Владимиром Путином приликом своје недавне посете Москви.
МОЛ је, према уговору с Владом Хрватске, имао обавезу модернизације рафинерија у Сиску и Ријеци до 2006. године. То није урадио, а према информацијама из МОЛ-а, није ни планирао. Из Хрватске стижу и најаве да ће „Росњефт“, у коме Русија има 50 одсто власништва, донети улагања од милијарду евра у обнову рафинерија.
Шта је сада интерес „Росњефта“, који је куповином две конкурентске руске фирме постао највећа светска нафтна компанија, у којој је 50 одсто власништва Руске Владе, која има и златну, контролну деоницу, а акционари су и кинеске компаније, катарско-швајцарски нафтни фонд и британски „Бритиш петролеум“.
Шта ће за односе на постојећем тржишту донети обнова рафинерија ИНА? Хрвати се надају и да ће улазак „Росњефта“ у ИНА помоћи враћање сиријских нафтних поља тој хрватској компанији, али и да би с Росњефтом имали сигурну руску нафту и тако били конкурентни на Медитерану — са обновљеним рафинеријама да извозе велике количине деривата. Има и скептика који се питају коме ће продавати деривате?
Како кажу, тржиште је јако регионализовано — Италијани имају своје деривате, Аустрија такође, Србија већ има руски утицај па се поставља питање камо ће деривати из Ријеке и Сиска, које се не исплати слати у извоз на дуге стазе. Ту је, наравно, и питање како ће на улазак руске енергетске компаније у једну чланицу ЕУ реаговати Брисел.
Такође је питање и хоће ли САД дозволити ширење руског утицаја на Медитерану? Јер, досад су већ неколико пута амерички званичници посећивали Хрватску и промовисали ЛНГ терминал на Крку, преко ког би и амерички гас могао да стиже у овај део Европе.
