Ови документи под називом „Хронологија недавног занимања за необичне функције људског тела у Народној Републици Кини“ објављена су тек после захтева да се с њих скине ознака тајности, а већина информација заснива се на кинеским истраживањима.
„Циран Цирачи“, цењени кинески научни часопис, објавио је 1979. године извештај о невизуелном препознавању у који су укључили неколико сведочанстава о невероватним могућностима људског организма.
Годину дана касније, тај часопис је организовао и парапсихолошку конференцију у Шангају, на којој је учествовало више од 20 истраживачких института и универзитета из свих делова света.
Већ 1981. године основано је стотинак институција за проучавање деце с посебним способностима, а 1982. године кинеска Влада је спонзорисала јавну конференцију у Пекингу. Једини циљ била је расправа о људима с парапсихолошким способностима.
Исте године откривен је Жанг Баошенг. Наиме, на једном универзитету у Пекингу тестирано је више десетина људи да би се видело да ли неко од њих има телепатске способности. Већина је била „обична“, али Баошенг је толико шокирао научнике да су га подвргли новом тестирању.
Овог пута посматрало га је чак 19 научника. Испоставило се да Баошенг снагом свог ума може да пребацује мале предмете. Шест месеци су га посматрали, а он је снагом мисли стављао папириће у стаклену цев и вадио их. Исту ствар поновио је с инсектима.
Други документ, под називом „Истраживање паранормалне способности померања пространих препрека“, који је такође објавила ЦИА, описује један експеримент у ком је Баошенг учествовао.
„Дрвени кабинет димензија 120x180x60 центиметара употребљен је као затворено складиште. Листови папира с јединственим ознакама постављени су на горњу полицу. Баошенг је успео да извуче папире и врати их назад у кабинет, који је све време био затворен и неоштећен. То показује да просторне баријере могу да се пробију чак и у великим магацинима“, наводи се у том извештају.
