Након тврдњи једног од лидера Демократског фронта Милана Кнежевића да ће у Црној Гори ускоро почети изградња двије НАТО базе, црногорски медији искористили су прилику да уочи дводневног састанка министара одбране земаља НАТО-а у Бриселу, поставе питање генералном секретару Алијансе Јенсу Столтенбергу колико има истине у тим наводима.
Коментаришући ово питање, Столтенберг је дао прилично индикативан одговор, рекавши да у Црној Гори неће бити изградње база НАТО-а без сагласности државе.
„Неће бити НАТО активности, неће бити НАТО база, неће бити НАТО објеката на било који начин у Црној Гори без сагласности Владе Црне Горе. И то се односи на све НАТО савезнице. НАТО је присутан у оној мјери коју поздрављају НАТО чланице“, казао је Столтенберг.
Без дилеме, позивање на „сагласност државе“ након насилног увлачења земље у НАТО многима је у Црној Гори одмах запарало уши, јер готово да нико озбиљан више нема дилему да ће сагласност за сваки НАТО предлог од стране актуелног режима бити моментално дата.
Аналитичар Игор Дамјановић за Спутњик каже да изјава Јенса Столтенберга представља само „перфидну игру ријечима“, додајући да би НАТО, када би заиста био организација која је заснована на демократским принципима, прописао и да је свака земља која му жели приступити дужна претходно провести слободан и демократски референдум, што се у случају Црне Горе није десило, већ су „НАТО структуре охрабривале и активно подржавале овдашње власти да тај референдум спријече“.
„НАТО је на власти у Црној Гори инсталирао клику која заступа став да смо бомбардовање 1999. године залужили, а да смо осиромашеним уранијумом запрашени за наше добро. Стога, такви када добију наредбу из Алијансе неће имати никаквих моралних препрека да кобајаги затраже да се код нас подигну поморске и друге НАТО базе. Нас, грађане Црне Горе, убјеђиваће да НАТО бродови загађују наше подморје за наше добро“, каже Дамјановић, иронично примећујући да је и то што војници НАТО-а могу некажњиво да раде шта хоће вероватно „демократски стандард“. Он подјсећа да је у интервјуу британском „Тајму“ премијер Душко Марковић прије неколико мјесеци нудио војну базу.
Коментаришући потенцијалне локације будућих НАТО база у Црној Гори, наш саговорник каже да су оне мање-више познате, оцијењујући да би у Никшићу могли бити распоређени одређени ваздухопловни капацитети, поморски у Боки Которској, док је, према Дамјановићевом мишљењу, за „највећи НАТО објекат на територији Црне Горе капарисана одавно увала Валданоса“.
„Стратешка важност Валданоса препозната је била и у бившој СФРЈ, која је цјелокупан локалитет укњижила као имовину Војске, о чему је и Скупштина Црне Горе изгласала одговарајућу одлуку, а због недостатка средстава овај пројекат није реализован“, објашњава Дамјановић.
Подсјећа и да је прије шест година британска компанија „Кубус лукс“ потписала уговор о куповини земљишта и туристичкој инвестицији, вриједној неколико десетина милиона евра, а да је послије објелодањивања уговора невладина организација МАНС кренула са жестоком кампањом против „Кубус лукса“, након чега су Енглези одустали од инвестиције.
„Четири године касније, генерални директор ’Сплендида‘ Жарко Радуловић оптужио је МАНС да је за кампању против планиране инвестиције у Валданосу од једне западне амбасаде добио 25.000 евра. Да ли је приде са кешом директорица МАНС-а Вања Ћаловић закључила и признање америчке амбасаде ’Најхрабрија жена у Црној Гори‘, није ми познато. Нажалост, о Валданосу се ћути, и даље нема нових тендера и просторних планова, све је тихо и изгледа спремно за долазак НАТО бродова“, закључује Дамјановић.
