Цена нафте на лондонској берзи у понедељак је достигла 64,27 долара, што је највиши ниво још од јула 2015. године. Подстакао ју је корупционашки скандал у Саудијској Арабији, где се поједини високи званичници и чланови краљевске породице сумњиче за прање новца.
Но, и без тога, на светским тржиштима цене нафте су прошле недеље скочиле више од три одсто, пре свега захваљујући тражњи појачаној очекивањима да ће и у идућој години остати на снази договор о смањењу производње нафте. Ветар у леђа дала су јој очекивања да ће Организација земаља-извозница нафте (ОПЕК) и земље-произвођачи који нису у том картелу, попут Русије, и након марта идуће године остати при договору о смањењу производње нафте. Реч је о производњи мањој за 1,8 милиона барела нафте дневно, како би се смањила неравнотежа између велике понуде и мање потражње.
Саудијска Арабија и Русија, које дају четвртину укупне светске производње нафте, поручиле су да је договор о томе могућ на идућем састанку ОПЕК-а 30. новембра, и да би он био продужен до краја 2018. године.
Како ће на ову нову ситуацију на тржишту сирове нафте реаговати нафтне компаније у Србији, како ће се то одразити на малопродајну цену нафте и нафтних деривата, али и на цене уопште? Тим пре што су цене нафтних деривата од 2012. године у Србији у потпуности слободне, и све је у рукама нафтних компанија.
Генерални секретар Удружења нафтних компанија Србије (УНКС) Томислав Мићовић каже за Спутњик да је цена од 64,27 долара за барел колико је у понедељак износила цена сирове нафте по затварању берзи, неких 40 одсто виша него пре пет месеци.
Он подсећа да Удружење нафтних компанија Србије редовно, једном недељно, прати просечне малопродајне цене у Србији и у претходних пет месеци колико је трајао овај тренд раста цена сирове нафте није било промена цена на бензинским станицама. То, како напомиње, показује да цена сирове нафте јесте битан параметар, али није једини који утиче на крајњу цену.
Мићовић објашњава да више од 55 процената малопродајне цене код нас чине разна државна захватања, акцизе, порез на додату вредност, разне накнаде. „Дакле, чак и да је нафта бесплатна, ти издаци би постојали, и то је нешто на шта тржиште не утиче. Оно утиче на оних 45 процената малопродајне цене“, напомиње он.
На питање да ли ће ова садашња цена сирове нафте, највиша од јула 2015. године, ипак утицати на цене у малопродаји на нашем тржишту, он каже да то зависи и од других параметара и утицаја.
„То је немогуће предвидети егзактно. Да је неко пре пет меси рекао нафта ће расти 43 одсто, наравно да би сви предвидели и раст цена горива на пумпама. А то се није десило, јер је она компензована кроз неке друге утицаје“, подсећа секретар УНКС-а.
Тржиште је, како објашњава, живо. „Имате понуду и тражњу и на српском и на регионалном тржишту, и све то заједно је битно и одређује колике ће бити берзанске котације, па велепродајне цене, каква је понуда и тражња, по којој цени је неко купио нафту од рафинерија. Све су то живе ствари и не можете једноставно извући аналогију. Она постоји. Цена сирове нафте утиче, али у којој мери — то је тешко предвидети у овом тренутку“, био је уздржан у прогнози Мићовић.
На питање до ког нивоа можемо очекивати даљи раст цена сирове нафте на берзама, он је прво подсетио да садашње више цене ипак нису неочекиване. Прогнозе аналитичара с почетка 2017. године о просечној цени сирове нафте типа „брент“ биле су врло близу оном што се дешава са том ценом која је у овој години до сада 53,23 долара по барелу. Мере које су предузимале земље-извознице су очигледно уродиле плодом, каже он.
Мићовић, међутим, указује на оно што крајњим потрошачима, најчешће, није познато, а то је да у случају ниских цена сирове нафте није могуће улагати у нова истраживања и нова налазишта нафте. А експлоатацијом нафтних поља се њихова издашност смањује, и за пет-шест година би могао да се појави проблем.
Зато је, додаје он, реална она цена сирове нафте која обезбеђује управо то, стални развој и истраживање нових налазишта.
По оцени Мићовића, договор кључних актера, Саудијске Арабије и Русије, о смањењу производње нафте свакако ће оставити траг на тржишту, али подсећа да су управо и они указали да за тржиште нису пожељне ни оне превисоке цене.
„Ова, условно речено, контрола тржишта кроз смањену производњу, по оцени аналитичара, биће на снази док се цена не устали негде на нивоу од 60-70 долара за барел. То су те границе исплативости које обезбеђују озбиљне инвестиције, експлоатацију и стабилност снабдевања потрошача на целом свету“, каже секретар УНКС-а за Спутњик.
Зато он сматра да ће договор о смањењу производње опстати док се не успостави ниво цена који све то обезбеђује.
А како ће се евентуално повећање цена бензина и других деривата нафте одразити на српско тржиште, односно цене других производа у малопродаји? Када поскупљење горива доведе до скупљег транспорта, то се неизбежно одрази и на цене робе и услуга. Да ли то можемо очекивати у овој ситуацији?
Професор Београдске банкарске академије Зоран Грубишић за Спутњик каже да је то уобичајено.
„То је та трошковна компонента инфлације када расте цена нафте, јер сирова нафта је увозна компонента и трошак за нафтне компаније. А то има директан утицај на цене оних производа и услуга које највише зависе од транспорта“, каже Грубишић.
Колико би то утицало на инфлацију, односно раст цена у малопродаји, може само отприлике да се предвиди, додаје он. Код нас се, како напомиње, не раде статистичке анализе о томе колико раст цене нафте и нафтних деривата утиче на инфлацију.
Ипак, како се мери инфлација, може се очекивати да на повећање цене нафте од 1,0 одсто инфлација буде 0,1 одсто, односно десети део цене нафте.
„Ако цена нафте скочи три одсто, као што је сада случај, повећање цена у малопродаји би било 0,3 процента. Али ово није прецизна анализа, већ на основу потрошачке корпе на основу које се мери инфлација“, истиче професор банкарске академије.
На питање да ли је ово ситуација која може да доведе до померања цена на тржишту, Грубишић је изричит: „Не значајније“.
