Под речју „новитети“ у овом случају се не подразумевају само „козметичке промене“, већ дубинска модернизација и опремање системима нове генерације. Нови-стари тенк сада може брже да се креће и прецизније да гађа, чиме се Т-72Б3 сада драстично разликује од свог претходника Т-72 и тиме је далеко мање рањив у односу на тенкове које у својим редовима има НАТО.
Иницијално је модификација Б3 била замишљена тако да се на јефтин и брз начин „освеже“ већ постојеће „седамдесет двојке“, конструисане још почетком седамдесетих. Није било замишљено да се драстично мења баш све. Непосредни претходник Т-72Б3 је тенк Т-72Б, модернизована верзија тенка Т-72, који је имао читав низ карактеристика које су га разликовале од тенкова из породице Т-72. То су на првом месту вођени противоклопни пројектили „Свир“, ласерски нишан 1К13, као и реактивни оклоп.
Основне предности тенкова из породице Т-72 „Урал“ је непревазиђена поузданост чак и у најтежим условима, без обзира да ли је то екстремна топлота, мраз, песак или повећана влажност ваздуха. Уништити Т-72 је готово немогуће и зато се промене нису тицале толико базичне конструкције, колико система заштите и управљања паљбом.
Обновљени тенк сада пружа свеобухватну заштиту која је повећала његову ефикасност. Овде се мисли на борбу са масовном употребом противтенковског оружја.
Током модернизације, тенк је добио нови систем управљања ватром, укључујући и вишеканални систем нишањења. Помоћу њега тенк може у свако доба дана да лоцира и препозна циљ на растојању до 5 км. Осим тога, тенк је опремљен дигиталним балистичким рачунаром са комплетом сензора који препознају метеоролошке и топографске услове.
Oн омогућава аутоматизацију процеса припреме паљбе и значајно повећава њену прецизност. Нови комплекс управљања паљбом гарантује високу вероватноћу уништења ракетног циља — и из места и у покрету на удаљености до 5 км. А систем за аутоматско праћење циљева олакшао је посао нишанџијама при паљби у покрету и циљање покретних циљева. Осим тога, усавршени тенк је добио савремени реактивни оклоп и дигитална средства везе.
„Захваљујући ’Реликту‘ суштински је појачана заштита Т-72Б3 од кинетичких пенетратора“, говори за Спутњик војни експерт, главни уредник листа „Арсенал Отаџбине“, пуковник Виктор Мураховски.
Наш саговорник објашњава да су претходни модели имали углавном опрему против кумулативне муниције, а да је то недовољно ефикасно у борби против кинетичких пројектила.
Експерт додаје да постоји могућност и да се на на тенк Т-72Б3 постави и систем активне заштите, која је аналогна извозној верзији „Арена Е“. Али, таква опрема чини ово возило драстично скупљим, стога је руско Министарство одбране не наручује, како би се придржавало критеријума „цена-ефикасност“.
„Тенкови се не боре против тенкова. У ту сврху се користе противтенковске јединице, а задатак тенкова је да сломе одбрану противника, и то не самостално, већ у врло координираној акцији са пешадијом, артиљеријом и уз подршку ПВО“, објашњава Мураховски.
Како се моћни дизел мотор не би прегрејао или „нагутао“ прашине или песка, конструктори су предвидели високоефикасни систем хлађења и пречишћавања ваздуха који улази у тенк споља. Зато се овај тенк може користити на различитим меридијанима и неће оставити на цедилу своју посаду чак ни у пустињи на плус 50 степени Целзијуса, али ни по мочварном тлу. А још једна важна разлика последње верзије Т-72Б3 у односу на претходне верзије је аутоматски „мењач брзина“.
До 2020. године планирано је да се модернизованим системима опреми 71 одсто тенкова. По подацима из 2016. године, у редовима оружаних снага Русије налази се 2.700 тенкова који су спремни за употребу, док је још око 10.000 „у стању мировања“.