Током бошњачко-хрватског сукоба у Мостару, мост је представљао једину везу између источне обале Неретве, под наздором Армије БиХ и мањег дела града на десној обали, који је такође био под бошњачком контролом.
Снимак рушења моста је обишао је свет, а медији су оптужили јединице хрватских снага ХВО, што Међународни кривични суд за бившу Југославију није доказао.
Како преносе медији у БиХ, сумња се да га је срушила Армија БиХ, а да је одговорност пребачена на Хрвате.
До данас, међутим, нико из ХВО није преузео одговорност за рушење моста.
Обнова моста након рата је трајала седам година и коштала је 13,5 милиона долара од средстава Светске банке, донација Турске, Италије, Холандије и Хрватске.
Стари мост и стара градска језгра Мостара 2005. године службено се налазе на списку заштићене културне баштине Унеска.
Овај мост био је највећа лучна конструкција на свету ширине четири метра и 30 метара дужине.
Мост, који је постао симбол Мостара, саграђен је 1566. године у време Сулејмана Величанственог, а градитељ је био Мимар Хајрудин.