Велика Британија можда јесте напустила Европску унију, али је најавом да ће се са војним ловцима и ратним бродовима ангажовати у Румунији, како је навела, у „одбрани од пораста руске самоуверености“, јасно говори да Британци не одустају да одрже водећу улогу у оквиру НАТО-а.
Британски министар одбране Гавин Вилијамсон већ је најавио да ће у Румунију послати четири ловца „Тајфун“, ради патролирања Црним морем, а придружиће им се брод „Оушен“ који је у сталној постави НАТО-а. Британцима ће бити на располагању и НАТО „мировне“ мисије стациониране на Косову и Метохији, али и у Босни и Херцеговини, а све то у склопу формирања специјалне јединице за оперативно реаговање на Западном Балкану, које би требало да почне са радом идуће године.
„То значи да ће 600 војника бити спремно да оперативно реагује у региону“, најављено је из британског Министарства одбране.
Милан Мијалковски, професор безбедности, каже за Спутњик да за њега није никакво изненађење британско ангажовање, јер је и даље важна чланица НАТО-а.
У том контексту, наш саговорник објашњава да је ово начин да Британија игра улогу у Европи коју има и сама Европска унија. Користећи разгранату шпијунску мрежу у овом делу света која је завидна, додаје наш саговорник, Британија и даље намерава да вуче конце, како би „одржала свађу“ ради интереса Америке.
„Овај наговештај из Велике Британије има за циљ и да на известан начин испољи агресивнију улогу у већ наговештеном плану за сузбијање руског утицаја на Балкану. У том контексту, наравно да ће користити све постојеће ресурсе и капацитете НАТО-а и својих трупа на Балкану и треба очекивати да ће и у Србији покушати да испоље значајнији утисак“, верује наш саговорник.
Другим речима, Мијалковкси је сигуран да Британци не могу да имају никакву мировну, већ само подривачку улогу у акцијама које наговештавају. Наш саговорник напомиње и да ће се све ово одразити и као притисак на Србију, с обзиром да је Британија главни експонент Америке и зато је спремнија од свих држава Европе да делује, а све како би сузбила руски утицај и покушала да натера Србију да уведе санкције Русији.
Због чега је одабрано баш Црно море за одбрану од „руске самоуверености“, а самим тим и Румунија?
Андреј Млакар, војни експерт, ово карактерише као део стратегије стезања обруча око Русије такозваним принципом „анаконда“, јер је, како каже, главни проблем за НАТО чињеница да је Крим сада руски.
„Крим као полуострво улази у Црно море у дубину од око 800 километра, што значи да Русија може сваки брод одатле да потопи, иако је ван визуелног домета са својим војним ефективима“, објашњава наш саговорник.
Млакар додаје и да је веома важна чињеница да Црно море нема ни са једне стране неки природан заклон, као што су острва, што значи да је отворен простор — одакле је могуће дејствовати до Босфора и Драданела у домету до 500 километра ако дође до угрожености.
„Тежиште се сада са Атлантика пребацује на затворена мора као што су Црно и Средоземно море. У оквиру тога, они ће служити за ваздушно покривање комплетног простора, јер по споразуму из Монтреа НАТО земље, осим Турске и Румуније и других које излазе на Црно море, не могу да имају стално базиране бродове на том мору, већ се те квоте за присуство морају стално мењати“, објашњава он.
Румунија је, наводи Млакар, избрана је из више разлога. Пре свега јер излази на Црно море, па самим тим не потпада под обавезу из Монтреа да мора на три месеца да ротира бродове као чланица НАТО-а, већ има дозволу сталног базирања, што је много јефтиније за овај подухват. С друге стране, Румунија има ниске поморске ефективе и недовољне да би могле да контролишу подручје Црног мора. НАТО више нема фактички контролу над истоком Средоземља, што је уочено као проблем, због чега се базирају на Црно море као тачку одакле би могли да контролишу и тај део Русије. Турска више није поуздан савезник НАТО-а, због чега се тежиште пребацује у Румунију.
„С обзиром да се тежиште са истока Медитерана пребацује на Црно море, једини логичан потез јесте да имаш ловце који ће бити у сталном дежурству. Румунија је уложила значајна средства у борбене авионе, а с друге стране, има јаку речну флоту са ракетним бацачима, која контролише комплетан Дунав“, додаје наш саговорник.
Што се тиче британског наоружања које намеравају да стационирају у Румунију, Млакар објашњава да ловац „Тајфун“ служи за подршку, то јест, за патролирање Црним морем, јер су ти авиони оспособљени за противбродску борбу, тако да верује да ће њихова улога бити да надгледају руске патроле на обали Црног мора. Њихов домет је око 1000 километра, а по његовом мишљењу, стационирање у Румунији није толико битно због руске авијације, колико због саме контроле руске Црноморске флоте.
Брод ХМС „Оушен“ спада у класу десантних бродова, носача хеликоптера који носи и амфибијске снаге, пре свега морнаричку британску пешадију, која је опремљена ојачаним батаљоном, а понекад и бригадом. Батаљон је опремљен са око 30 тенкова „Челинџер 2“ и лаким артиљеријским наоружањем калибра од 105 до 155 милиметра. Брод има на себи и платформе за борбене хеликоптере „Апач“. Детаљи британског ангажовања у Румунији детаљно ће бити представљени на седници министара одбране НАТО-а у Бриселу.
