Међутим, он се данас суочава са оптужбама свог претходника да је пао под утицај опозиције и издао идеале „грађанске револуције“. Морено, који је паралисан од 1998. године, доласком на власт у мају ове године обећао је присталицама да ће наставити процес који је променио живот грађанима Еквадора, поготово најсиромашнијима, а који је започео његов претходник.
Од ступања на дужност, Морено се непрестано суочава са проблемом корупције, која се буквално увукла у све поре државног апарата.
Испоставило се и да је његов најближи сарадник, потредседник Еквадора Хорхе Глас, такође учествовао у корупционим схемама. Он је оптужен за узимања мита од бразилске грађевинске корпорације Одебрехт.
Глас је осумњичен да је предводио мрежу политичара који су примили 33 милиона долара мита, колико је грађевинска фирма признала да је платила да би добила уговоре.
Глас је уочи хапшење рекао да се случај који се води против њега заснива на лажима и процедуралним грешкама, а његове присталице оптужују Морена да му је зарио „нож у леђа”.
Председник Морено је због скандала још у августу свео дужности Гласа на махом церемонијалне, а Глас је одбио да поднесе оставку и оптужио Морена да је издао заоставштину бившег председника Корее.
Скандал је такође изазвао и раздор међу социјалистима — једни подржавају Морена у борби против корупције, а други му поручују да „повуче ручну“.
Раскол унутар елита појачан је и покушајима бившег председника да утиче на политику земље, иако је Кореа обећао да се неће мешати у рад нових власти.
После скандала, у Мореновом кабинету пронађени су и прислушкивачи, а присталице актуелног шефа државе су убеђене да то није учињено без знања бившег председника.
Други правац на ком Морено ради је и укидање амандмана усвојених од стране Парламента у децембру 2015. године, који омогућава да се иста особа кандидује на председничким изборима неограничен број пута заредом.
Морено је нагласио да се такво стање ствари сматра „ненормалним“ и да ће се консултовати са становништвом због „праве демократије без каудилизма“. Он је рекао да нема намеру да се други пут кандидује на председничким изборима. Заузврат, Кореа је оптужио Морена да је пао под утицај опозиције и издао идеале „грађанске револуције“.
Ко је Морено
Овај левичар потиче из учитељске породице. Рођен је 1953. године у малом граду Нуево Рокафуерте у еквадорској Амазонији у близини границе са Перуом. Његов отац Сервио Тулио Морено био је професор, а дао је своме сину име у част руског револуционара Владимира Лењина. Средње име му је дала мајка у част француског филозофа Волтера, тако да је пуно име новог еквадорског председника Лењин Волтер Морено Гарсес.
Завршио је три године психологије и дипломирао као најбољи студент државну управу на Централном универзитету Еквадора.
Постао је тешки инвалид 1998. године, након уличног напада, када му је из непосредне близине пуцано у леђа док се враћао из једне пекаре. Од тада је непокретан и креће се искључиво инвалидским колицима, али се максимално ангажовао око права инвалида и социјално угрожених.
Због своје активности у пружању помоћи особама са инвалидитетом предложен је за Нобелову награду за мир 2012. године, а у децембру 2013. именован је и за специјалног изасланика генералног секретара УН за питања инвалидитета и доступности.
Објавио је преко 20 књига, а добитник је и неколико државних награда Еквадора и других земаља у региону. Ожењен је, има три ћерке и троје унучади.
Годинама је и политички активан, а у периоду од јануара 2007. до маја 2013. године био је и потпредседник Еквадора. Називају га „наследником социјализма 21. века“.
Еквадорски социјализам је део латиноамеричког концепта „социјализма 21. века“, којег неки аналитичари још називају „нафтни социјализам“ јер се развијао у земљама богатим нафтом чије су владе почеле да каналишу зараду од нафте према социјалним програмима и према потребама најсиромашнијих, а не према привилегованима.
Нафта ојачала економију
Управо је Еквадор захваљујући високим ценама извоза нафте забележио стабилан привредни раст током првих осам година Кореиног председничког мандата, али је средином 2015. почео да запада у рецесију.
Приоритети Кореине Владе били су брига о сиромашнима, старима и деци, борба за повећање стандарда живота, отварање нових радних места и редовна примања радницима, отварање домова за особе са инвалидитетом и старе, центара за бригу о деци, као и нових школа и факултета.
Кореа је стекао одане присталице међу сиромашнима захваљујући социјалним давањима, а у периоду од 2006. до 2016. године, према званичним статистикама, број сиромашних је у овој земљи од 16 милиона становника смањен за милион и по људи.
Међутим, истовремено се суочава и са оптужбама за корупцију, а финансијска криза изазвана катастрофалним падом цена нафте снажно је ударила на државну касу и грађане, што је изазвало протесте опозиције.
У таквој турбулентној ситуацији Кореа је одустао од уласка у председничку трку, а бирачко тело одлучило је да власт у Еквадору, „тесном“ поделом гласова, поново освоји левица.
Лењин Морено је, у другом кругу избора, освојио 51,12 одсто гласова, док је његов десничарски противкандидат Гиљермо Ласо инкасирао 48,88 одсто. Морено је победио конкурента са минималном разликом од само 230 хиљада гласова.
Експерти кажу да је председничка трка била показатељ политичке климе у Латинској Америци. За разлику од других латиноамеричких земаља – Аргентине, Бразила и Перуа, где дуже од десет година левичарска моћ слаби, левица се у Еквадору, ипак, одржала.
