Документ је објављен пре почетка Трампове азијске турнеје, чија је централна тема била ситуација у Северној Кореји. Стручњаци мисле да је појављивање оваквог законског нацрта додатни фактор притиска на Кину.
Амерички конгресмени залажу се за појачавање војне сарадње Вашингтона и Тајвана. Конгресмени овај корак објашњавају интензивирањем „кинеске агресије“. Одговарајући нацрт закона поднели су републиканци Мајкл Макол и Роберт Питенгер.
Зближавање са Тајваном не одговара вектору Вашингтона који је дуго времена подржавао политику „једне Кине“, али је чуваовезе са Тајпејом — посебно у области снабдевања оружјем.
Тако је у јуну 2017. године амерички Стејт департмент је одобрио уговоре о испоруци оружја Тајвану у вредности од 1,42 милијарди долара. Раније је питање снабдевања америчким оружјем непризнатој републици покренуто у марту 2017. године. Затим се, према писању агенције Ројтерс, говорило о испоруци оружја у вредности већој од милијарду долара.
Притом, на званичном нивоу Сједињене Америчке Државе не признају државни суверенитет Тајвана.
Увођење нацрта закона поклопило се са азијском турнејом америчког председника, током којег је шеф Беле куће одржао разговоре са руководством Кине.
На Тајвану су, у међувремену, већ позвали САД да не користе острво као монету за поткусуривање у преговорима са председником Кине Си Ђинпингом о Северној Кореји.
Балансирати „агресију“
Дуго времена су Сједињене Америчке Државе давале предност интересима Пекинга уместо подршке свом тајванском савезнику, сматра један од аутора нацрта закона, Мајкл Макол. Због тога конгресмен сматра да је „дошло време да се Кина лиши тог вечног утицаја на спољну политику САД коју данас има.“
„Кина је земља која стално омаловажава своје суседе, подрива економску и националну безбедност Сједињених Америчких Држава, угрожава светску трговину у Јужном кинеском мору и одбија да искористи свој утицај на Северну Кореју како би се решила криза на Корејском полуострву. Уз дужно поштовање наше политике ’једне Кине‘, неопходно је вратити се на стандардну процедуру за одобравање продаје оружја Тајвану и охрабрити његове заједничке наступе са Америком на међународној сцени, када је то прикладно“, објашњава Макол.
У оквиру нацрта закона Сједињеним Америчким Државама се предлаже да избалансирају „повећану агресију Кине“ у региону.
Пројекат подразумева поновно успостављање годишњег стратешког дијалога Сједињених Америчких Држава и Тајвана о куповини оружја с циљем обезбеђивања редовних испорука одбрамбене робе, као и „размену преко одбрамбене и дипломатске линије између САД и Тајвана на нивоу команданата, заменика министара или чак на вишем нивоу“.
Конгресмени такође предлажу да се Тајван позове да учествује у поморским војним вежбама земаља Азијско-пацифичког региона и ваздухопловних тактичких вежби „Црвена застава“ 2018. године. Осим тога, у нацрту се предлажу билатералне посете морнарица САД и Тајвана у луке обеју земаља.
Трампов поход
Главним задатком Трампове азијске турнеје сматра се прилика да се добије од руководства Кине подршка за решавање севернокорејског питања. Раније је шеф Беле куће у више наврата изразио незадовољство због недовољних активности Кине да натера Северну Кореју да одустане од нуклеарног и ракетног програма.
Пре посете Кини, амерички лидер изјавио је да се нада помоћи кинеског председника Си Ђинпинга у решавању севернокорејског проблема.
Доналд Трамп се 8. новембра састао са Си Ђинпингом у дворском комплексу „Забрањени град“. Након првог дана посете, стране су потписале низ трговинских уговора вредних више од 250 милијарди долара.
Сам Си Ђинпинг истакао је историјски значај Трампове посете Кини.
Осетљиво питање
За Кину у преговорима са Трампом питање Тајвана као дела Кине остаје једно од најактуелнијих. У том смислу од Вашингтона руководство Кине чека потврду придржавања принципу „једне Кине“.
„Тајванско питање је најважније и најосетљивије у односима Кине и САД, оно се одржава на политичкој основи ових односа“, рекао је Си Ђинпинг, преноси новинска агенција Синхуа.
Нарушавање протокола
У време када је био председнички кандидат, Трамп је више пута критиковао Кину, оптужујући Пекинг за крађу интелектуалне својине, нелојалну конкуренцију, депоновање на америчком тржишту и „силовање америчке економије“.
Што се тиче Тајвана, Трамп је такође желео да води посебну политику. Нарушивши протокол о политици „једне Кине“, Трамп је постао први амерички лидер од 1979. године који је ступио у контакт са властима непризнате републике.
У вези са десетоминутним телефонским разговором између Трампа и председника Тајвана Цај Инвена, који је одржан на иницијативу Тајпеја, Министарство спољних послова Кине изразило је своје крајње незадовољство. Амерички председник је на оптужбе одговорио да не жели да му Кина говори шта да ради.
Кинеско Министарство је подсетило америчког лидера да је политика „једне Кине“ политичка основа кинеско-америчких односа и не подлеже ревизији“.
