Захарова је подсетила да ће Међународни суд за бившу Југославију прекинути свој рад до 31. децембра ове године у складу са резолуцијом Савета безбедности УН 2329 (2016).
„Русија је више пута истицала значајну политизацију и предрасуде Међународног кривичног суда у разматрању случајева. Грађански рат у бившој Југославији деведесетих година прошлог века трагична је страница у светској историји. Међутим, Трибунал покушава да дâ једнострану антисрпску интерпретацију ових догађаја“, нагласила је Захарова.
Покушаји Трибунала да прикривено припише кривицу за одређене злочине народима, владама и државама у целини изазивају тензије и узајамно неповерење на територији бивше Југославије, реанимирају дугогодишње проблеме и међуетничке противречности у региону, додала је она.
Занемаривање основних права оптужених од стране Трибунала такође изазива забринутост. „Постоји много примера за то, укључујући и недавно одбијање Трибунала да привремено ослободи бившег врховног команданта оружаних снага Републике Српске Ратка Младића ради лечења у Русији, упркос погоршању његовог здравља и упркос томе што је Русија пружила одговарајуће гаранције Међународном суду“, навела је портпаролка руског Министарства.
Трибунал такође није постао ефикасан инструмент за међународну кривичну правду. С обзиром да је он ад хок суд, по својој суштини привремена институција, Међународни суд постојао је више од 20 година и потрошио милијарде за свој рад. Русија је више пута изражавала озбиљну забринутост због продужавања рока завршетка рада Трибунала од стране Савета безбедности УН.
С тим у вези, очекујемо престанак рада Хашког трибунала и хитни пренос свих отворених питања на „резидуални механизам“. Полазимо од чињенице да је „резидуални механизам“ привремена структура и инсистирамо на његовој максималној ефикасности, у смислу поштовања стандарда правосуђа, укључујући и рокове судских процеса, закључила је Захарова.
