Према Вукосављевићевим речима, Србија ће наставити то да чини као своју обавезу и историјску дужност, будући да Срби и Руси јесу браћа, не само декларативно, већ по сличном осећању свести, схватању историје и по сличним моралним људским и другим врлинама које деле и желе да постигну.
„Руску и српску културу, као и народ, везују јаке нити. Руси и Срби су се током историје и грејали и пекли на сличним ватрама, али да ли смо из тог грејања и печења научили нешто — показаће будућност. Културна језгра и руског и српског народа веома су блиска, везују их слично колективно историјско памћење, врло често и сасвим истоветна историјска искуства“, рекао је он.
Вукосављевић је подсетио и да је прошло скоро годину дана од велике трагедије која је задесила ансамбл „Александров“ и додао да је управо она послужила као повод да Београд добије нови назив парка који се налази између Споменика цару Николају Другом Романову и Руског дома.
„Ансамбл ’Александров‘ не само да је један од најважнијих и најквалитетнијих уметничких ансамбала у свету, већ је и велики пријатељ српског народа. ’Александров‘ је био са нама у најтежим тренуцима, и ти гестови се никада не заборављају и остају у трајном колективном сећању једног народа“, додао је Вукосављевић.
На церемонији именовања поред министра говорили су и заменик градоначелника Београда Андреја Младеновић и амбасадор Русије у Србији Александар Чепурин, који је рекао да у Москви поред Кремља постоји још један парк који се зове Александров, по Александру Првом, док парк у Београду и сам ансамбл носе име по Александру Васиљевичу Александрову, аутору химне Совјетског Савеза и Русије.
Он је додао да је са председником Србије Александром Вучићем, пре саме церемоније именовања парка, разговарао о томе да тај простор буде уређен по угледу на Александровску башту у Москви, и захвалио Београђанима и Граду Београду на поштовању које исказују према Русији, руској војсци и ансамблу „Александров“.
Младеновић је подсетио да су Београђани у децембру показали колико цене и колико им је стало до ансамбла „Александров“.
„Разним поступцима смо показали и да не заборављамо пријатељство и везу коју имамо са руским народом и Руском Федерацијом“, рекао је Младеновић подсетивши на споменик на Калемегдану посвећен морнарима који су 1914. први ступили у одбрану Београда и Србије и на обнову Руског некропоља.
„Нисмо заборавили ни нашег великог архитекту Николаја Краснова, ни људе који су ослобађали Београд 1944. године, који су нам подарили слободу, ни генерала Жданова, ни маршала Бирјузова, који су дали свој живот да ми данас живимо слободно у свом граду и својој земљи. Нисмо заборавили ни цара Николаја Другог Романова, који је својим ауторитетом спасао српску војску и допринео да се пре 100 година она победосносно врати у Србију“, истакао је Младеновић и подсетио да је на месту парка Александров некад било руско посланство.
Церемонији су присуствовали министар одбране Александар Вулин, министар без портфеља задужен за иновације и технологије Ненад Поповић, градски менаџер Горан Весић, градска секретарка за културу Ивона Јевтић, представници Амбасаде Русије и Руског дома и други.
Минутом ћутања одата је пошта погинулим члановима ансамбла „Александров“, након чега су спомен-плочу у парку открили уметнички руководилац руског ансамбла Генадиј Сачењук и начелник ансамбла Министарства одбране Србије „Станислав Бинички“ Светозар Василески.
Уследило је интонирање химни Русије и Србије, а затим је мушки хор ансамбла „Александров“ извео песме „Свети рат“, „Тамо далеко“, „Александровска песма“ и „Дан победе“, док су чланови оркестра „Станислав Бинички“ одсвирали композицију „Београде“.
Представници Владе Србије, Града Београда и Амбасаде Русије посадили су у парку брезе као симбол вечног живота уз уверење да је парк Александров још једна спона између два народа и две државе.
