„И у Првом и у Другом светском рату Србија се борила раме уз раме са свим слободољубивим земљама. Наша политика није се ни до данас променила. Пријатељство и сарадњу негујемо и са Истоком и са Западом — Руском Федерацијом, земљама ЕУ, САД, Кином, Индијом, Уједињеним Арапским Емиртима, земљама Јужне Америке и Азије“, рекла је Брнабићева.
Србија се данас, истакла је, за бољу будућност бори на другачији начин:
„Влада Србије, настављајући тешке реформе које је започела претходна влада, настоји да свакодневно побољша живот свих грађанки и грађана наше земље“.
Пуноправно чланство Србије у Европској унији је наш главни спољнополитички циљ, а све што урадимо на том путу усмерено је ка напретку и модернизацији нашег друштва и бољитку свих нас, каже Брнабићева.
Посебно су нам важни млади, јер без улагања у младост нема будућности, али, нагласила је, водимо рачуна и о старијим генерацијама, које су чувари наше сјајне традиције на коју сви заједно треба да будемо поносни.
Како је рекла, посебно је важно да градимо још боље односе са земљама региона, уз оцену да економско повезивање целог региона, покретање заједничких пројеката, јачање сарадње између младих и покретање културних пројеката између земаља, представља споне којима ћемо осигурати регионалну стабилност и дугорочно одржив раст и развој.
„Да бисмо могли да убиремо плодове успешних економских и друштвених реформи, потребно је да цео регион Западног Балкана задржи политичку стабилност. Зато Србија инсистира на отвореном дијалогу, јачању сарадње и поверења у региону. То су приоритети на којима сви заједно треба да радимо, јер је дијалог једини прави пут за решавање свих отворених питања“, поручила је премијерка.
Она је додала и да јој је драго што о томе говори у Војводини, јер је она одличан пример мултикултурализма, међуетничке сарадње и толеранције.
„И на овај начин Србија показује посвећеност управо тим најважнијим европским вредностима“, поручила је она.
Премијерка је навела да се сећамо Батинске битке, која се одвијала од 11. до 19. новембра 1944. године на Сремском фронту између бораца Црвене армије и Народноослободилачке војске са једне, и припадника немачког Вермахта и мађарских снага са друге стране, и указала на то да је та битка у историји остала упамћена као највећа по броју учесника, интензитету борби и стратешком значају у току читавог Другог светског рата на територији Југославије.
Како је рекла, да бисмо потпуно разумели вредност и значај победе у Батинској бици, треба се подсетити и догађаја који су јој претходили и у том смислу подсетила на Априлски рат 1941. године, 300.000 војника и официра југословенске војске, заробљених од стране Немаца, распарчавање Краљевине Југославије…
„Територија умањене Србије издвојена је на челу са марионетском владом Милана Недића и, у њој је успостављена директна немачка војна управа“, навела је и додала да је та влада, на подстицај Немаца, покушала „Апелом српском народу“, августа 1941. године, да одврати народ од пружања отпора нацистичкој окупацији и суровим притиском над цивилним становништвом желела да их застраши и означи као издајнике своје земље и народа.
Па ипак, нагласила је Брнабићева, народноослободилачки покрет је из месеца у месец и из године у годину постајао све бројнији и значајнији.
„Након сваке нове вести о победи велике Црвене армије на Источном фронту и њеном напредовању на Запад, антифашизам у Србији добијао је све већи замах“, казала је и додала да су српски средњошколци и студенти добровољно приступали партизанском покрету у борбама за ослобођење домовине и тиме показали да је вера у антифашизам једна од најзначајнијих људских вредности у Србији.
„На истим вредностима, антифашизму и слободарству, почива и данашња Србија“, поручила је Брнабићева.
Подсетила је да је након што је Црвена армија прешла источне границе и заједно са партизанским јединицама ослободила Београд и Србију, на јесен 1944. године, установљен Сремски фронт као последња фаза у борби за ослобођење земље, у којој је српска омладина значајно страдала.
„Професор класичних наука и једна од угледних српских личности Милош Н. Ђурић, изгубио је сина јединца у борбама на Сремском фронту. Он је после рата, предајући на Београдском универзитету, генерацијама студената преносио античку мудрост и етику изражену следећим речима: ’Часно је бранити домају. Ако нећеш ти, ко ће?‘“, подсетила је Брнабићева.
„Жртве Батинске битке нису биле узалудне. Оне и нама, као и будућим генерацијама, могу бити јасан путоказ који ће нам помоћи да донесемо исправну одлуку у тренуцима када, на први поглед, мислимо да је најтеже“, поручила је премијерка и истакла да Србија поносно чува успомену на све хероје који су без страха положили живот за нашу слободу.
„Остајемо доследни тим вредностима и заједнички настављамо да градимо бољу будућност за све нас. Живела Србија“. Тим речима завршила је обраћање премијерка Србије.