У Србији је 11. новембар државни празник, установљен у знак сећања на исти датум 1918. године, када је у специјалном вагону маршала Фердинанда Фоша, усред шуме близу раскршћа Ретонд код француског града Компијењ, потписано примирје у Првом светском рату. Истога јутра у 11 часова звона широм Француске огласила су да је и последња непријатељска сила, Немачка, потписала капитулацију.
Немачку делегацију предводио је Матијас Ерцбергер, цивил кога су немачки националисти убили као „издајника“ у атентату 1921. Чињеницу да се радило о цивилу нацисти су касније искористили да порекну да се немачка војска икада предала. У делегацији су били и генерал Фон Винтерфелдт и капетан Фанселов. Немачка делегација се упутила на преговоре два дана пре званичне абдикације цара Вилхелма Другог и 9. новембра стигла је на одредиште носећи белу заставу у рукама.
У француским редовима, понуда да се преговара о примирју наишла је на подељене реакције: председник Републике Рејмон Поенкаре и генерал Филип Петен желели су да искористе војну превласт на терену како би силом избацили Немце из Белгије, заузели Немачку и потукли непријатеља „до ногу“. Међутим, врховни командант савезничких снага на Западном фронту, маршал Фердинанд Фош и председник владе Жорж Клемансо, били су против. Француска војска је, сматрали су, била исувише исцрпљена да би се упуштала у освајачке походе.
У савезничкој делегацији, поред маршала Фоша, седели су сер Рослин Вемис, адмирал британске ратне морнарице и француски генерал Максим Веиган. Немци су се надали предлогу за примирје, али их је маршал Фош у име савезничких снага дочекао с низом неприкосновених и неопозивих услова — предаја 5.000 топова, 25.000 митраљеза, 1.700 авиона и ратне флоте.
Немачка армија је добила петнаест дана да се повуче са територије Алзаса и Лорене и тридесет дана да напусти леву обалу Рајне. Било је предвиђено да потписано примирје важи само 36 дана, али је оно било редовно обнављано све до закључивања коначног мировног споразума у Версају 28. јуна 1919.
Дан примирја се у Републици Србији прославља од 2012. године, а пре тога се обележавао на првим часовима у свим основним и средњим школама у Србији од 2005. године.
Као главни мотив за амблем овог празника користи се цвет Наталијине рамонде, угрожена врста у Србији. Овај цвет је у ботаници познат и као цвет феникс. Осим овог, у амблему се појављује и мотив траке Албанске споменице, која се налази изнад цвета. Препорука је да се овај амблем носи на реверу у недељи која претходи празнику, као и на сам дан празника.
Дан примирја се обележава и у Уједињеном Краљевству, Француској, Белгији, Новом Зеланду. Под именом Дан сећања се обележава у земљама Комонвелта, а под именом Дан ветерана у САД.
